Разговорник

bg В ресторанта 3   »   sr У ресторану 3

31 [трийсет и едно]

В ресторанта 3

В ресторанта 3

31 [тридесет и један]

31 [trideset i jedan]

У ресторану 3

U restoranu 3

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Бих искал / искала предястие. Хт------тела б-- п-едјел-. Х___ / х____ б__ п________ Х-е- / х-е-а б-х п-е-ј-л-. -------------------------- Хтео / хтела бих предјело. 0
H--o / htel--bih ---dje--. H___ / h____ b__ p________ H-e- / h-e-a b-h p-e-j-l-. -------------------------- Hteo / htela bih predjelo.
Бих искал / искала салата. Хте- - хтел----- ---а--. Х___ / х____ б__ с______ Х-е- / х-е-а б-х с-л-т-. ------------------------ Хтео / хтела бих салату. 0
Hte----ht--- -i- sa-a--. H___ / h____ b__ s______ H-e- / h-e-a b-h s-l-t-. ------------------------ Hteo / htela bih salatu.
Бих искал / искала супа. Хтео / --ел- -их-ј-д-у су-у. Х___ / х____ б__ ј____ с____ Х-е- / х-е-а б-х ј-д-у с-п-. ---------------------------- Хтео / хтела бих једну супу. 0
Hte--/ htela--ih-----u sup-. H___ / h____ b__ j____ s____ H-e- / h-e-a b-h j-d-u s-p-. ---------------------------- Hteo / htela bih jednu supu.
Бих искал / искала десерт. Хтео - --------х----ер-. Х___ / х____ б__ д______ Х-е- / х-е-а б-х д-с-р-. ------------------------ Хтео / хтела бих десерт. 0
H--o-- h-e-a-b-----s-rt. H___ / h____ b__ d______ H-e- / h-e-a b-h d-s-r-. ------------------------ Hteo / htela bih desert.
Бих искал / искала сладолед със сметана. Х--- ---те-а бих-с--д---- са--ла---. Х___ / х____ б__ с_______ с_ ш______ Х-е- / х-е-а б-х с-а-о-е- с- ш-а-о-. ------------------------------------ Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. 0
Ht-o / -t--a --h -l-doled-sa --ag-m. H___ / h____ b__ s_______ s_ š______ H-e- / h-e-a b-h s-a-o-e- s- š-a-o-. ------------------------------------ Hteo / htela bih sladoled sa šlagom.
Бих искал / искала плодове или сирене. Хт---/---ел- -их во-- -----и-. Х___ / х____ б__ в___ и__ с___ Х-е- / х-е-а б-х в-ћ- и-и с-р- ------------------------------ Хтео / хтела бих воће или сир. 0
H--------e-- ------ć- i-i sir. H___ / h____ b__ v___ i__ s___ H-e- / h-e-a b-h v-c-e i-i s-r- ------------------------------- Hteo / htela bih voće ili sir.
Искаме да закусим. Хт----/ -теле ----о--о-у-к--а--. Х____ / х____ б____ д___________ Х-е-и / х-е-е б-с-о д-р-ч-о-а-и- -------------------------------- Хтели / хтеле бисмо доручковати. 0
H-eli /-h-el- -i--o-d--učko-a-i. H____ / h____ b____ d___________ H-e-i / h-e-e b-s-o d-r-č-o-a-i- -------------------------------- Hteli / htele bismo doručkovati.
Искаме да обядваме. Хт--и / -т--е бис---р-ч-т-. Х____ / х____ б____ р______ Х-е-и / х-е-е б-с-о р-ч-т-. --------------------------- Хтели / хтеле бисмо ручати. 0
Hte-i / -t--e --sm---učati. H____ / h____ b____ r______ H-e-i / h-e-e b-s-o r-č-t-. --------------------------- Hteli / htele bismo ručati.
Искаме да вечеряме. Х-е-и-/ -т-ле--ис---в-чера-и. Х____ / х____ б____ в________ Х-е-и / х-е-е б-с-о в-ч-р-т-. ----------------------------- Хтели / хтеле бисмо вечерати. 0
Ht--i ----el- bi--o ---e----. H____ / h____ b____ v________ H-e-i / h-e-e b-s-o v-č-r-t-. ----------------------------- Hteli / htele bismo večerati.
Какво желаете за закуска? Шта-б--те х---- /-----е з- д-ру---? Ш__ б____ х____ / х____ з_ д_______ Ш-а б-с-е х-е-и / х-е-е з- д-р-ч-к- ----------------------------------- Шта бисте хтели / хтеле за доручак? 0
Š-a bi--e-h-eli-- -t----za d---č-k? Š__ b____ h____ / h____ z_ d_______ Š-a b-s-e h-e-i / h-e-e z- d-r-č-k- ----------------------------------- Šta biste hteli / htele za doručak?
Хлебчета с мармалад и мед? Кај-е-ице с---рм-л-до- и ---ом? К________ с м_________ и м_____ К-ј-е-и-е с м-р-е-а-о- и м-д-м- ------------------------------- Кајзерице с мармеладом и медом? 0
Kajz-ri-e s m--m-------i m-dom? K________ s m_________ i m_____ K-j-e-i-e s m-r-e-a-o- i m-d-m- ------------------------------- Kajzerice s marmeladom i medom?
Печени филийки със салам и сирене? Тос--- к-б---цо--и ---о-? Т___ с к________ и с_____ Т-с- с к-б-с-ц-м и с-р-м- ------------------------- Тост с кобасицом и сиром? 0
Tos- ----basi-om-i-s-ro-? T___ s k________ i s_____ T-s- s k-b-s-c-m i s-r-m- ------------------------- Tost s kobasicom i sirom?
Сварено яйце? К-в--- ј-ј-? К_____ ј____ К-в-н- ј-ј-? ------------ Кувано јаје? 0
Kuv-no -a-e? K_____ j____ K-v-n- j-j-? ------------ Kuvano jaje?
Яйце на очи? Јаје ---о--? Ј___ н_ о___ Ј-ј- н- о-о- ------------ Јаје на око? 0
Ja----a oko? J___ n_ o___ J-j- n- o-o- ------------ Jaje na oko?
Омлет? Омле-? О_____ О-л-т- ------ Омлет? 0
O-l-t? O_____ O-l-t- ------ Omlet?
Моля, още едно кисело мляко. Мо-им-јо---ед-н--огу--. М____ ј__ ј____ ј______ М-л-м ј-ш ј-д-н ј-г-р-. ----------------------- Молим још један јогурт. 0
M-l-----š--edan j--u-t. M____ j__ j____ j______ M-l-m j-š j-d-n j-g-r-. ----------------------- Molim još jedan jogurt.
Моля, още сол и черен пипер. М---м-још -оли-и----е--. М____ ј__ с___ и б______ М-л-м ј-ш с-л- и б-б-р-. ------------------------ Молим још соли и бибера. 0
M-li----- ------ -i----. M____ j__ s___ i b______ M-l-m j-š s-l- i b-b-r-. ------------------------ Molim još soli i bibera.
Моля, още една чаша вода. Мо-и- -о- -едн- -аш- -о-е. М____ ј__ ј____ ч___ в____ М-л-м ј-ш ј-д-у ч-ш- в-д-. -------------------------- Молим још једну чашу воде. 0
M--im-j-š je-nu č--u--ode. M____ j__ j____ č___ v____ M-l-m j-š j-d-u č-š- v-d-. -------------------------- Molim još jednu čašu vode.

Успешно говорене може да се научи!

Говоренето е относително лесно. Но, успешното говорене, от друга страна, е много по-трудно. Така да се каже, как казваме нещо е по- важно от това какво казваме. Различни изследвания са разкрили този факт. Слушателите подсъзнателно обръщат внимание на някои характеристики на говорещите. По този начин, ние можем да повлияем на това, дали речта ни ще бъде добре приета. Просто винаги трябва да следим внимателно начина, по който говорим. Това също се отнася и за езика на тялото ни. Той трябва истински и подходящо да отразява нашата личност . Гласът също играе роля, тъй като той винаги също се оценява. При мъжете, например, по-дълбокият глас е предимство. Той прави говорещият да изглежда уверен и компетентен. От друга страна, вариациите в гласа не оказват ефект. Особено важна е, обаче, скоростта, с която се говори. Успехът на разговорите е разгледан в експерименти. Успешното говорене означава да бъдеш в състояние да убедиш другите. Онзи, който иска да убеди другите не трябва да говори прекалено бързо. В противен случай той създава впечатлението, че не е искрен. Но твърде бавното говорене също не поставя в добра светлина. Хората, които говорят много бавно изглеждат глупави. Поради това е най-добре да се говори със средна скорост. 3,5 думи на секунда е идеалният вариант. Паузите също са важни при говоренето. Те правят нашата реч по-естествена и правдоподобна. И вследствие на това, слушателите ни се доверяват. 4 или 5 паузи в минута са идеални. Така че просто се опитвайте да контролирате речта си по-добре! И очаквайте следващото интервю...
Знаете ли, че?
Норвежкият е северногермански език. Той е майчин език на около 5 милиона души. Особеност на норвежкия са двете стандартни разновидности: Bokmål и Nynorsk (книжовен и съвременен). Това означава, че съществуват два признати норвежки езика. И двата се използват равностойно в администрацията, в училищата и в медиите. Поради необятността на страната дълго време не е могъл да се наложи стандартен език. Така диалектите са се запазили и развивали самостоятелно. Но всеки норвежец разбира всички местни диалекти и двата официални езика. За произношението на норвежкия няма твърди правила. Причината е, че двете разновидности се проявяват основно в писмената реч. Говори се предимно на местен диалект. Норвежкият е подобен на датския и шведския. Говорещите тези езици се разбират помежду си без големи проблеми. Норвежкият е много интересен език ... Можете да изберете кой норвежки искате да учите!