Разговорник

bg Минало време 1   »   sr Прошлост 1

81 [осемдесет и едно]

Минало време 1

Минало време 1

81 [осамдесет и један]

81 [osamdeset i jedan]

Прошлост 1

Prošlost 1

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Пиша пи--ти п_____ п-с-т- ------ писати 0
pi-a-i p_____ p-s-t- ------ pisati
Той написа писмо. Он--- --писа- п-см-. О_ ј_ н______ п_____ О- ј- н-п-с-о п-с-о- -------------------- Он је написао писмо. 0
On -e --p-sa--p---o. O_ j_ n______ p_____ O- j- n-p-s-o p-s-o- -------------------- On je napisao pismo.
А тя надписваше картичка. А-о-а је ---и---а -аз-лед-и-у. А о__ ј_ н_______ р___________ А о-а ј- н-п-с-л- р-з-л-д-и-у- ------------------------------ А она је написала разгледницу. 0
A --- -- n-pi-----r-zg--d--cu. A o__ j_ n_______ r___________ A o-a j- n-p-s-l- r-z-l-d-i-u- ------------------------------ A ona je napisala razglednicu.
Чета ч-т-ти ч_____ ч-т-т- ------ читати 0
č--a-i č_____ č-t-t- ------ čitati
Той четеше илюстровано списание. Он--- -ит-о и-у-т-ова-и-часо-ис. О_ ј_ ч____ и__________ ч_______ О- ј- ч-т-о и-у-т-о-а-и ч-с-п-с- -------------------------------- Он је читао илустровани часопис. 0
O- j- -i----i--s-----n- --sop-s. O_ j_ č____ i__________ č_______ O- j- č-t-o i-u-t-o-a-i č-s-p-s- -------------------------------- On je čitao ilustrovani časopis.
А тя четеше книга. А-о-- је--и---а -њи--. А о__ ј_ ч_____ к_____ А о-а ј- ч-т-л- к-и-у- ---------------------- А она је читала књигу. 0
A -n- -e č--a-- ------. A o__ j_ č_____ k______ A o-a j- č-t-l- k-j-g-. ----------------------- A ona je čitala knjigu.
Вземам уз-ти у____ у-е-и ----- узети 0
u--ti u____ u-e-i ----- uzeti
Той взе цигара. О- је--зе- -----е--. О_ ј_ у___ ц________ О- ј- у-е- ц-г-р-т-. -------------------- Он је узео цигарету. 0
O--je u--o ci-are--. O_ j_ u___ c________ O- j- u-e- c-g-r-t-. -------------------- On je uzeo cigaretu.
Тя взе парче шоколад. О---ј- узела--о--д-чок----е. О__ ј_ у____ к____ ч________ О-а ј- у-е-а к-м-д ч-к-л-д-. ---------------------------- Она је узела комад чоколаде. 0
O-a--- -z--a-ko--d-č-k-l-d-. O__ j_ u____ k____ č________ O-a j- u-e-a k-m-d č-k-l-d-. ---------------------------- Ona je uzela komad čokolade.
Той не беше предан, но тя беше предана. О- -е--ио-н----а-- ал---е -н- ---- -ерн-. О_ ј_ б__ н_______ а__ ј_ о__ б___ в_____ О- ј- б-о н-в-р-н- а-и ј- о-а б-л- в-р-а- ----------------------------------------- Он је био неверан, али је она била верна. 0
On-j- bio -----an- al---e-o-a-bi-a------. O_ j_ b__ n_______ a__ j_ o__ b___ v_____ O- j- b-o n-v-r-n- a-i j- o-a b-l- v-r-a- ----------------------------------------- On je bio neveran, ali je ona bila verna.
Той беше мързелив, но тя беше старателна. Он -е---о---њ----- ј--он--била ---д--. О_ ј_ б__ л___ а__ ј_ о__ б___ в______ О- ј- б-о л-њ- а-и ј- о-а б-л- в-е-н-. -------------------------------------- Он је био лењ, али је она била вредна. 0
O- j- ------n-, ali--e --a --l--v-edna. O_ j_ b__ l____ a__ j_ o__ b___ v______ O- j- b-o l-n-, a-i j- o-a b-l- v-e-n-. --------------------------------------- On je bio lenj, ali je ona bila vredna.
Той беше беден, но тя беше богата. Он----б-- с---м-ш--,------е--н---ил- б-г-т-. О_ ј_ б__ с_________ а__ ј_ о__ б___ б______ О- ј- б-о с-р-м-ш-н- а-и ј- о-а б-л- б-г-т-. -------------------------------------------- Он је био сиромашан, али је она била богата. 0
On -e-bi- -i--m----, -l- je-o---b----bog--a. O_ j_ b__ s_________ a__ j_ o__ b___ b______ O- j- b-o s-r-m-š-n- a-i j- o-a b-l- b-g-t-. -------------------------------------------- On je bio siromašan, ali je ona bila bogata.
Той нямаше пари, а дългове. Он-ниј- има---овца, в-ћ ---о-e. О_ н___ и___ н_____ в__ д______ О- н-ј- и-а- н-в-а- в-ћ д-г-в-. ------------------------------- Он није имао новца, већ дуговe. 0
O--n-je -m-o -o--a,--e-- d-gov-. O_ n___ i___ n_____ v__ d______ O- n-j- i-a- n-v-a- v-c- d-g-v-. -------------------------------- On nije imao novca, već dugove.
Той нямаше късмет, а само несполука. О- -и-е -ма- ср-ћ----е- -е-. О_ н___ и___ с_____ в__ п___ О- н-ј- и-а- с-е-е- в-ћ п-х- ---------------------------- Он није имао среће, већ пех. 0
O---i-e-im-o ------, -e-́ pe-. O_ n___ i___ s_____ v__ p___ O- n-j- i-a- s-e-́-, v-c- p-h- ------------------------------ On nije imao sreće, već peh.
Той нямаше успех, а неуспех. Он----- имао -спе-,---ћ ----пех. О_ н___ и___ у_____ в__ н_______ О- н-ј- и-а- у-п-х- в-ћ н-у-п-х- -------------------------------- Он није имао успех, већ неуспех. 0
O--nije ---o--sp--- ve-́-n--s--h. O_ n___ i___ u_____ v__ n_______ O- n-j- i-a- u-p-h- v-c- n-u-p-h- --------------------------------- On nije imao uspeh, već neuspeh.
Той не беше доволен, а недоволен. Он-ни-- -и- ---------, --ћ---з--о-о---. О_ н___ б__ з_________ в__ н___________ О- н-ј- б-о з-д-в-љ-н- в-ћ н-з-д-в-љ-н- --------------------------------------- Он није био задовољан, већ незадовољан. 0
On-nije-b-o-z-d---lja------́ -ez-dovo--an. O_ n___ b__ z__________ v__ n____________ O- n-j- b-o z-d-v-l-a-, v-c- n-z-d-v-l-a-. ------------------------------------------ On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan.
Той не беше щастлив, а нещастен. Он---је --о---е-ан--в-ћ-несре-ан. О_ н___ б__ с______ в__ н________ О- н-ј- б-о с-е-а-, в-ћ н-с-е-а-. --------------------------------- Он није био срећан, већ несрећан. 0
On -i-e bi--sre-́-n- --c- n-----́an. O_ n___ b__ s______ v__ n________ O- n-j- b-o s-e-́-n- v-c- n-s-e-́-n- ------------------------------------ On nije bio srećan, već nesrećan.
Той не беше симпатичен, а несимпатичен. Он-н-ј--б-о--импатича-- --- --т-----чан. О_ н___ б__ с__________ в__ а___________ О- н-ј- б-о с-м-а-и-а-, в-ћ а-т-п-т-ч-н- ---------------------------------------- Он није био симпатичан, већ антипатичан. 0
O- nij---i-----pati-a----e-- a---pa---a-. O_ n___ b__ s__________ v__ a___________ O- n-j- b-o s-m-a-i-a-, v-c- a-t-p-t-č-n- ----------------------------------------- On nije bio simpatičan, već antipatičan.

Как децата се научават да говорят правилно

Веднага след раждането си, човек започва да общува с другите. Бебетата плачат, когато искат нещо. На няколкомесечна възраст те вече могат да казват някои прости думи. На две години, те могат да казват изречения от около три думи. Ние не можем да влияем на това, кога децата започват да говорят. Но можем да повлияем на това колко добре децата научават родния си език! За това, обаче , трябва да се имат предвид няколко неща. Преди всичко, важно е учението на децата винаги да е мотивирано. Детето трябва да разбере, че когато говори, то постига успех в нещо. Бебетата обичат положителната обратна връзка под формата на усмивка. По-големите деца търсят диалог със своята среда. Те се ориентират към езика на хората около тях. Затова езиковите умения на техните родители и възпитатели са важни. Децата също трябва да се научат да ценят езика! Въпреки това, те винаги трябва да се забавляват в този процес. Четенето на глас показва на децата колко вълнуващ може да бъде езикът. Родителите също трябва да правят възможно най-много неща заедно с детето си. Когато едно дете преживява много неща, то иска да говори за тях. Децата, които растат двуезични се нуждаят от строги правила. Те трябва да знаят с кого на какъв език трябва да разговарят. По този начин мозъкът им се научава да прави разлика между двата езика. Когато децата започнат да ходят на училище, техният език се променя. Те научават нов разговорен език. Тогава е важно родителите да обърнат внимание на това как детето им говори. Проучванията показват, че първият език се запечатва върху мозъка завинаги. Това, което научаваме като деца ни съпровожда през останалата част от живота ни. Онзи, който научи родния си език правилно като дете, ще се възползва от това по-късно. Той ще научава новите неща по-бързо и по-добре - и то не само чуждите езици...