Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   he ‫שאלות – עבר 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86 [שמונים ושש]‬

86 [shmonim w'shesh]

‫שאלות – עבר 2‬

she'elot – avar 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫א-ז--ע-יב--ענבת?‬ ‫____ ע____ ע_____ ‫-י-ו ע-י-ה ע-ב-?- ------------------ ‫איזו עניבה ענבת?‬ 0
eyz- -n---h -n--t-? e___ a_____ a______ e-z- a-i-a- a-a-t-? ------------------- eyzo anivah anavta?
Који ауто си купио / купила? ‫איז--מ-ו--ת---י-?‬ ‫____ מ_____ ק_____ ‫-י-ו מ-ו-י- ק-י-?- ------------------- ‫איזו מכונית קנית?‬ 0
ey-o---kh-n-t --n---/-ani-? e___ m_______ q____________ e-z- m-k-o-i- q-n-t-/-a-i-? --------------------------- eyzo mekhonit qanita/qanit?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫--י-ה-----ן עש----ינ---‬ ‫_____ ע____ ע___ מ______ ‫-א-ז- ע-ת-ן ע-י- מ-נ-י-‬ ------------------------- ‫לאיזה עיתון עשית מינוי?‬ 0
le'e--eh -to- --si-a/-s----minu-? l_______ i___ a___________ m_____ l-'-y-e- i-o- a-s-t-/-s-i- m-n-y- --------------------------------- le'eyzeh iton assita/assit minuy?
Кога сте видели? ‫את -י--א-ת?‬ ‫__ מ_ ר_____ ‫-ת מ- ר-י-?- ------------- ‫את מי ראית?‬ 0
et mi ra---a--a-i-? e_ m_ r____________ e- m- r-'-t-/-a-i-? ------------------- et mi ra'ita/ra'it?
Кога сте срели? ‫ע- -י --גשת-‬ ‫__ מ_ נ______ ‫-ם מ- נ-ג-ת-‬ -------------- ‫עם מי נפגשת?‬ 0
i- m- -if-a-h--/-i-g-s--? i_ m_ n__________________ i- m- n-f-a-h-a-n-f-a-h-? ------------------------- im mi nifgashta/nifgasht?
Кога сте препознали? ‫את מ---כ---‬ ‫__ מ_ ה_____ ‫-ת מ- ה-ר-?- ------------- ‫את מי הכרת?‬ 0
et ----i--ta/--krt? e_ m_ h____________ e- m- h-k-t-/-i-r-? ------------------- et mi hikrta/hikrt?
Када сте устали? ‫מ---ק-ת?‬ ‫___ ק____ ‫-ת- ק-ת-‬ ---------- ‫מתי קמת?‬ 0
mat-- -amt--qam-? m____ q__________ m-t-y q-m-a-q-m-? ----------------- matay qamta/qamt?
Када сте почели? ‫--- ה--לת-‬ ‫___ ה______ ‫-ת- ה-ח-ת-‬ ------------ ‫מתי התחלת?‬ 0
ma----hit--l-a/-itxa--? m____ h________________ m-t-y h-t-a-t-/-i-x-l-? ----------------------- matay hitxalta/hitxalt?
Када сте престали? ‫--י-הפ-ק-?‬ ‫___ ה______ ‫-ת- ה-ס-ת-‬ ------------ ‫מתי הפסקת?‬ 0
m-tay hi-sa-ta-h---aqt? m____ h________________ m-t-y h-f-a-t-/-i-s-q-? ----------------------- matay hifsaqta/hifsaqt?
Зашто сте се пробудили? ‫-דוע-ק-ת-‬ ‫____ ק____ ‫-ד-ע ק-ת-‬ ----------- ‫מדוע קמת?‬ 0
m-d--- ---ta-qamt? m_____ q__________ m-d-'- q-m-a-q-m-? ------------------ madu'a qamta/qamt?
Зашто сте постали учитељ? ‫---ע----ת --יו- מ--ה?‬ ‫____ ה___ ל____ מ_____ ‫-ד-ע ה-כ- ל-י-ת מ-ר-?- ----------------------- ‫מדוע הפכת להיות מורה?‬ 0
m--u'--h---khta/h--a-h- --h--t--ore-/-o-ah? m_____ h_______________ l_____ m___________ m-d-'- h-f-k-t-/-a-a-h- l-h-o- m-r-h-m-r-h- ------------------------------------------- madu'a hafakhta/hafakht lihiot moreh/morah?
Зашто сте узели такси? ‫מ-ו- --ח- -ו----‬ ‫____ ל___ מ______ ‫-ד-ע ל-ח- מ-נ-ת-‬ ------------------ ‫מדוע לקחת מונית?‬ 0
m---'a-l--axta/la--x-------? m_____ l_____________ m_____ m-d-'- l-q-x-a-l-q-x- m-n-t- ---------------------------- madu'a laqaxta/laqaxt monit?
Одакле сте дошли? ‫מה--ן----ת-‬ ‫_____ ה_____ ‫-ה-כ- ה-ע-?- ------------- ‫מהיכן הגעת?‬ 0
me---k--- -i---t----ga't? m________ h______________ m-h-y-h-n h-g-'-a-h-g-'-? ------------------------- meheykhan higa'ta/higa't?
Где сте ишли? ‫-ה-כ- הל--?‬ ‫_____ ה_____ ‫-ה-כ- ה-כ-?- ------------- ‫להיכן הלכת?‬ 0
le--y--an h-la-hta-h-l-k--? l________ h________________ l-h-y-h-n h-l-k-t-/-a-a-h-? --------------------------- leheykhan halakhta/halakht?
Где сте били? ‫-----היי--‬ ‫____ ה_____ ‫-י-ן ה-י-?- ------------ ‫היכן היית?‬ 0
heykhan-------h--t? h______ h__________ h-y-h-n h-i-a-h-i-? ------------------- heykhan haita/hait?
Коме си помогао / помогла? ‫--י-עזר--‬ ‫___ ע_____ ‫-מ- ע-ר-?- ----------- ‫למי עזרת?‬ 0
l-mi--za--a-aza--? l___ a____________ l-m- a-a-t-/-z-r-? ------------------ lemi azarta/azart?
Коме си писао / писала? ‫--- כתב--‬ ‫___ כ_____ ‫-מ- כ-ב-?- ----------- ‫למי כתבת?‬ 0
l--- k-ta-ta/ka----? l___ k______________ l-m- k-t-v-a-k-t-v-? -------------------- lemi katavta/katavt?
Коме си одговорио / одговорила? ‫--י------‬ ‫___ ע_____ ‫-מ- ע-י-?- ----------- ‫למי ענית?‬ 0
lemi an-ta/a-i-? l___ a__________ l-m- a-i-a-a-i-? ---------------- lemi anita/anit?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...