Рјечник

sr Придеви 1   »   he ‫שמות תואר 1‬

78 [седамдесет и осам]

Придеви 1

Придеви 1

‫78 [שבעים ושמונה]‬

78 [shiv'im ushmoneh]

‫שמות תואר 1‬

shmot to'ar 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
стара жена ‫-יש---ק-ה‬ ‫____ ז____ ‫-י-ה ז-נ-‬ ----------- ‫אישה זקנה‬ 0
i-hah--q-nah i____ z_____ i-h-h z-e-a- ------------ ishah zqenah
дебела жена ‫-יש- -מנ-‬ ‫____ ש____ ‫-י-ה ש-נ-‬ ----------- ‫אישה שמנה‬ 0
ish-h sh-e--h i____ s______ i-h-h s-m-n-h ------------- ishah shmenah
радознала жена ‫-י-ה ס--נית‬ ‫____ ס______ ‫-י-ה ס-ר-י-‬ ------------- ‫אישה סקרנית‬ 0
is-a- -a--a-it i____ s_______ i-h-h s-q-a-i- -------------- ishah saqranit
ново ауто ‫--------דש-‬ ‫______ ח____ ‫-כ-נ-ת ח-ש-‬ ------------- ‫מכונית חדשה‬ 0
m---o-it x----hah m_______ x_______ m-k-o-i- x-d-s-a- ----------------- mekhonit xadashah
брзо ауто ‫מ--נית-מה-ר-‬ ‫______ מ_____ ‫-כ-נ-ת מ-י-ה- -------------- ‫מכונית מהירה‬ 0
m-kh--i- me-ir-h m_______ m______ m-k-o-i- m-h-r-h ---------------- mekhonit mehirah
удобно ауто ‫מכ-ני------‬ ‫______ נ____ ‫-כ-נ-ת נ-ח-‬ ------------- ‫מכונית נוחה‬ 0
me--o--- n-xah m_______ n____ m-k-o-i- n-x-h -------------- mekhonit noxah
плава хаљина ‫--ל----ו-ה‬ ‫____ כ_____ ‫-מ-ה כ-ו-ה- ------------ ‫שמלה כחולה‬ 0
s--m-ah--xu-ah s______ k_____ s-i-l-h k-u-a- -------------- ssimlah kxulah
црвена хаљина ‫------ד-מה‬ ‫____ א_____ ‫-מ-ה א-ו-ה- ------------ ‫שמלה אדומה‬ 0
s---l-h -----h s______ a_____ s-i-l-h a-u-a- -------------- ssimlah adumah
зелена хаљина ‫שמ-ה יר-ק-‬ ‫____ י_____ ‫-מ-ה י-ו-ה- ------------ ‫שמלה ירוקה‬ 0
s------ --r-qah s______ y______ s-i-l-h y-r-q-h --------------- ssimlah yeruqah
црна торба ‫ת-ק שח-ר‬ ‫___ ש____ ‫-י- ש-ו-‬ ---------- ‫תיק שחור‬ 0
t-q sh-xor t__ s_____ t-q s-a-o- ---------- tiq shaxor
смеђа торба ‫-י- --ם‬ ‫___ ח___ ‫-י- ח-ם- --------- ‫תיק חום‬ 0
t-q -um t__ x__ t-q x-m ------- tiq xum
бела торба ‫-י- -בן‬ ‫___ ל___ ‫-י- ל-ן- --------- ‫תיק לבן‬ 0
ti- ----n t__ l____ t-q l-v-n --------- tiq lavan
драги људи ‫א-שי---חמ--ם‬ ‫_____ נ______ ‫-נ-י- נ-מ-י-‬ -------------- ‫אנשים נחמדים‬ 0
an-s--m-n--m---m a______ n_______ a-a-h-m n-x-a-i- ---------------- anashim nexmadim
културни људи ‫א-ש-ם -נו-ס-ם‬ ‫_____ מ_______ ‫-נ-י- מ-ו-ס-ם- --------------- ‫אנשים מנומסים‬ 0
ana--i---e----sim a______ m________ a-a-h-m m-n-m-s-m ----------------- anashim menumasim
интересантни људи ‫-נ--ם-מ----נים‬ ‫_____ מ________ ‫-נ-י- מ-נ-י-י-‬ ---------------- ‫אנשים מעניינים‬ 0
an-shim -e'ani---m a______ m_________ a-a-h-m m-'-n-e-i- ------------------ anashim me'anienim
драга деца ‫---י- ט--י-‬ ‫_____ ט_____ ‫-ל-י- ט-ב-ם- ------------- ‫ילדים טובים‬ 0
y-----m--ov-m y______ t____ y-l-d-m t-v-m ------------- yeladim tovim
безобразна деца ‫-ל-י--ח---ים‬ ‫_____ ח______ ‫-ל-י- ח-ו-י-‬ -------------- ‫ילדים חצופים‬ 0
ye---im--a-s-f-m y______ x_______ y-l-d-m x-t-u-i- ---------------- yeladim xatsufim
добра деца ‫יל-ים מ--מ--ם‬ ‫_____ מ_______ ‫-ל-י- מ-ו-ס-ם- --------------- ‫ילדים מנומסים‬ 0
ye----m-m----as-m y______ m________ y-l-d-m m-n-m-s-m ----------------- yeladim menumasim

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...