Рјечник

sr Прилози   »   he ‫תארי הפועל‬

100 [стотина]

Прилози

Прилози

‫100 [מאה]‬

100 [me'ah]

‫תארי הפועל‬

te'arey hapo'al

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
већ једном – још никада ‫-בר-- עד-ין לא‬ ‫___ – ע____ ל__ ‫-ב- – ע-י-ן ל-‬ ---------------- ‫כבר – עדיין לא‬ 0
kvar---a-a-n--o k___ – a____ l_ k-a- – a-a-n l- --------------- kvar – adayn lo
Јесте ли већ једном били у Берлину? ‫--ית-כבר --רלי-?‬ ‫____ כ__ ב_______ ‫-י-ת כ-ר ב-ר-י-?- ------------------ ‫היית כבר בברלין?‬ 0
h-i--/--it--v-r beb-rl-n? h_________ k___ b________ h-i-a-h-i- k-a- b-b-r-i-? ------------------------- haita/hait kvar beberlin?
Не, још никада. ‫לא- עד--ן -א-‬ ‫___ ע____ ל___ ‫-א- ע-י-ן ל-.- --------------- ‫לא, עדיין לא.‬ 0
l-- a-ayn--o. l__ a____ l__ l-, a-a-n l-. ------------- lo, adayn lo.
неко – нико ‫מי----–--- ---‬ ‫_____ – א_ א___ ‫-י-ה- – א- א-ד- ---------------- ‫מישהו – אף אחד‬ 0
m---e-- – a--e-ad m______ – a_ e___ m-s-e-u – a- e-a- ----------------- mishehu – af exad
Познајете ли овде некога? ‫א- /-- -כ-ר /-- -א- מ--הו?‬ ‫__ / ה מ___ / ה כ__ מ______ ‫-ת / ה מ-י- / ה כ-ן מ-ש-ו-‬ ---------------------------- ‫את / ה מכיר / ה כאן מישהו?‬ 0
ata---t-------m------------mis---u? a______ m____________ k___ m_______ a-a-/-t m-k-r-m-k-r-h k-'- m-s-e-u- ----------------------------------- atah/at mekir/mekirah ka'n mishehu?
Не, ја не познајем овде никога. ‫לא- -ני ל- מכי----ה------ף-----‬ ‫___ א__ ל_ מ___ / ה כ__ א_ א____ ‫-א- א-י ל- מ-י- / ה כ-ן א- א-ד-‬ --------------------------------- ‫לא, אני לא מכיר / ה כאן אף אחד.‬ 0
l----n--l----k----eki--- k-'--af -x-d. l__ a__ l_ m____________ k___ a_ e____ l-, a-i l- m-k-r-m-k-r-h k-'- a- e-a-. -------------------------------------- lo, ani lo mekir/mekirah ka'n af exad.
још – не више ‫-דיין --כב- לא‬ ‫_____ – כ__ ל__ ‫-ד-י- – כ-ר ל-‬ ---------------- ‫עדיין – כבר לא‬ 0
ad-y- –-kvar lo a____ – k___ l_ a-a-n – k-a- l- --------------- adayn – kvar lo
Остајете ли још дуго овде? ‫א- / ה------/-----ד-ה-ב--‬ ‫__ / ה נ___ / ת ע__ ה_____ ‫-ת / ה נ-א- / ת ע-ד ה-ב-?- --------------------------- ‫את / ה נשאר / ת עוד הרבה?‬ 0
at--/at nish'ar/--s-'er-t o--h--beh? a______ n________________ o_ h______ a-a-/-t n-s-'-r-n-s-'-r-t o- h-r-e-? ------------------------------------ atah/at nish'ar/nish'eret od harbeh?
Не, ја не остајем више дуго овде. ‫לא,---י--- -שא--/ ------ה-------.‬ ‫___ א__ ל_ נ___ / ת ע__ ה___ ז____ ‫-א- א-י ל- נ-א- / ת ע-ד ה-ב- ז-ן-‬ ----------------------------------- ‫לא, אני לא נשאר / ת עוד הרבה זמן.‬ 0
lo--ani--- ni-h'---n-sh-e-et-----a--eh z-an. l__ a__ l_ n________________ o_ h_____ z____ l-, a-i l- n-s-'-r-n-s-'-r-t o- h-r-e- z-a-. -------------------------------------------- lo, ani lo nish'ar/nish'eret od harbeh zman.
још нешто – ништа више ‫-ו- משה- –-לא-יות-‬ ‫___ מ___ – ל_ י____ ‫-ו- מ-ה- – ל- י-ת-‬ -------------------- ‫עוד משהו – לא יותר‬ 0
od--ash-h- ---- yoter o_ m______ – l_ y____ o- m-s-e-u – l- y-t-r --------------------- od mashehu – lo yoter
Желите ли још нешто попити? ‫תרצה - - לשת-ת-ע-ד--ש--?‬ ‫____ / י ל____ ע__ מ_____ ‫-ר-ה / י ל-ת-ת ע-ד מ-ה-?- -------------------------- ‫תרצה / י לשתות עוד משהו?‬ 0
tirts---tirts- --sh-----d --s-ehu? t_____________ l______ o_ m_______ t-r-s-h-t-r-s- l-s-t-t o- m-s-e-u- ---------------------------------- tirtseh/tirtsi lishtot od mashehu?
Не, ја не желим ништа више. ‫ל-,--נ--ל--רוצה לשת-- יותר.‬ ‫___ א__ ל_ ר___ ל____ י_____ ‫-א- א-י ל- ר-צ- ל-ת-ת י-ת-.- ----------------------------- ‫לא, אני לא רוצה לשתות יותר.‬ 0
l-- --i-l---o-s-h/r-t----lis-t-t ----r. l__ a__ l_ r____________ l______ y_____ l-, a-i l- r-t-e-/-o-s-h l-s-t-t y-t-r- --------------------------------------- lo, ani lo rotseh/rotsah lishtot yoter.
већ нешто – још ништа ‫כב- -שהו---ע---- כ-ום‬ ‫___ מ___ – ע____ כ____ ‫-ב- מ-ה- – ע-י-ן כ-ו-‬ ----------------------- ‫כבר משהו – עדיין כלום‬ 0
kv-r---s-------ada-- -l-m k___ m______ – a____ k___ k-a- m-s-e-u – a-a-n k-u- ------------------------- kvar mashehu – adayn klum
Јесте ли већ нешто јели? ‫א-ל--כבר מש-ו-‬ ‫____ כ__ מ_____ ‫-כ-ת כ-ר מ-ה-?- ---------------- ‫אכלת כבר משהו?‬ 0
a-h---a-a--alt k-a---a-h-hu? a_____________ k___ m_______ a-h-l-a-a-h-l- k-a- m-s-e-u- ---------------------------- akhalta/akhalt kvar mashehu?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. ‫ל-, עדי---לא א--תי-שום--ב-.‬ ‫___ ע____ ל_ א____ ש__ ד____ ‫-א- ע-י-ן ל- א-ל-י ש-ם ד-ר-‬ ----------------------------- ‫לא, עדיין לא אכלתי שום דבר.‬ 0
lo----ay--l--akh--ti--hu---a--r. l__ a____ l_ a______ s___ d_____ l-, a-a-n l- a-h-l-i s-u- d-v-r- -------------------------------- lo, adayn lo akhalti shum davar.
још неко – нико више ‫ע-- -י-הו---------אח-‬ ‫___ מ____ – ל_ א_ א___ ‫-ו- מ-ש-ו – ל- א- א-ד- ----------------------- ‫עוד מישהו – לא אף אחד‬ 0
o-----he-u – lo--f-e--d o_ m______ – l_ a_ e___ o- m-s-e-u – l- a- e-a- ----------------------- od mishehu – lo af exad
Жели ли још неко кафу? ‫--ד מישה---ו-ה-ק-ה-‬ ‫___ מ____ ר___ ק____ ‫-ו- מ-ש-ו ר-צ- ק-ה-‬ --------------------- ‫עוד מישהו רוצה קפה?‬ 0
od-mi---h----ts-h------? o_ m______ r_____ q_____ o- m-s-e-u r-t-e- q-f-h- ------------------------ od mishehu rotseh qafeh?
Не, нико више. ‫ל----ף --- -- -ו--.‬ ‫___ א_ א__ ל_ ר_____ ‫-א- א- א-ד ל- ר-צ-.- --------------------- ‫לא, אף אחד לא רוצה.‬ 0
lo, -f e----l----t--h. l__ a_ e___ l_ r______ l-, a- e-a- l- r-t-e-. ---------------------- lo, af exad lo rotseh.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.