Рјечник

sr Прошлост 3   »   he ‫עבר 3‬

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

‫83 [שמונים ושלוש]‬

83 [shmonim w\'shalosh]

‫עבר 3‬

[avar 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
телефонирати ‫לטל-ן‬ ‫לטלפן‬ ‫-ט-פ-‬ ------- ‫לטלפן‬ 0
l--a---n l'talfen l-t-l-e- -------- l'talfen
Ја сам телефонирао / телефонирала. ‫-ני--לפ-ת--‬ ‫אני טלפנתי.‬ ‫-נ- ט-פ-ת-.- ------------- ‫אני טלפנתי.‬ 0
a---ti---n--. ani tilfanti. a-i t-l-a-t-. ------------- ani tilfanti.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ‫-ל הז-ן-טל----.‬ ‫כל הזמן טלפנתי.‬ ‫-ל ה-מ- ט-פ-ת-.- ----------------- ‫כל הזמן טלפנתי.‬ 0
kol-haz-a--ti-fanti. kol hazman tilfanti. k-l h-z-a- t-l-a-t-. -------------------- kol hazman tilfanti.
питати ‫---ול‬ ‫לשאול‬ ‫-ש-ו-‬ ------- ‫לשאול‬ 0
l--h--l lish'ol l-s-'-l ------- lish'ol
Ја сам питао / питала. ‫-ני-ש--תי.‬ ‫אני שאלתי.‬ ‫-נ- ש-ל-י-‬ ------------ ‫אני שאלתי.‬ 0
ani -ha'alt-. ani sha'alti. a-i s-a-a-t-. ------------- ani sha'alti.
Ја сам увек питао / питала. ‫ת-------ת-.‬ ‫תמיד שאלתי.‬ ‫-מ-ד ש-ל-י-‬ ------------- ‫תמיד שאלתי.‬ 0
ta--d-s----lti. tamid sha'alti. t-m-d s-a-a-t-. --------------- tamid sha'alti.
испричати ‫--פר‬ ‫לספר‬ ‫-ס-ר- ------ ‫לספר‬ 0
lesa--r lesaper l-s-p-r ------- lesaper
Ја сам испричао / испричала. ‫--י סי-ר--.‬ ‫אני סיפרתי.‬ ‫-נ- ס-פ-ת-.- ------------- ‫אני סיפרתי.‬ 0
a-i--i-a---. ani siparti. a-i s-p-r-i- ------------ ani siparti.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ‫--פ--י-את-------פ--.‬ ‫סיפרתי את כל הסיפור.‬ ‫-י-ר-י א- כ- ה-י-ו-.- ---------------------- ‫סיפרתי את כל הסיפור.‬ 0
sipar-i-e----l--a-ip-r. siparti et kol hasipur. s-p-r-i e- k-l h-s-p-r- ----------------------- siparti et kol hasipur.
учити ‫לל-וד‬ ‫ללמוד‬ ‫-ל-ו-‬ ------- ‫ללמוד‬ 0
li-m-d lilmod l-l-o- ------ lilmod
Ја сам учио / учила. ‫----ל--תי.‬ ‫אני למדתי.‬ ‫-נ- ל-ד-י-‬ ------------ ‫אני למדתי.‬ 0
ani lam----i. ani lamadeti. a-i l-m-d-t-. ------------- ani lamadeti.
Ја сам учио / учила цело вече. ‫למ--- -ל----ב.‬ ‫למדתי כל הערב.‬ ‫-מ-ת- כ- ה-ר-.- ---------------- ‫למדתי כל הערב.‬ 0
la---e-i -o- -a-----. lamadeti kol ha'erev. l-m-d-t- k-l h-'-r-v- --------------------- lamadeti kol ha'erev.
радити ‫---ו-‬ ‫לעבוד‬ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לעבוד‬ 0
l---vod la'avod l-'-v-d ------- la'avod
Ја сам радио / радила. ‫א-י---דתי.‬ ‫אני עבדתי.‬ ‫-נ- ע-ד-י-‬ ------------ ‫אני עבדתי.‬ 0
ani a--d---. ani avadeti. a-i a-a-e-i- ------------ ani avadeti.
Ја сам радио / радила цели дан. ‫-ב--- -- ----.‬ ‫עבדתי כל היום.‬ ‫-ב-ת- כ- ה-ו-.- ---------------- ‫עבדתי כל היום.‬ 0
av-det- -ol hay-m. avadeti kol hayom. a-a-e-i k-l h-y-m- ------------------ avadeti kol hayom.
јести ‫לאכול‬ ‫לאכול‬ ‫-א-ו-‬ ------- ‫לאכול‬ 0
le'ekh-l le'ekhol l-'-k-o- -------- le'ekhol
Ја сам јео / јела. ‫אנ-----ת-.‬ ‫אני אכלתי.‬ ‫-נ- א-ל-י-‬ ------------ ‫אני אכלתי.‬ 0
a---a--a-t-. ani akhalti. a-i a-h-l-i- ------------ ani akhalti.
Ја сам појео / појела сву храну. ‫אכל-י-את -ל-ה--כל-‬ ‫אכלתי את כל האוכל.‬ ‫-כ-ת- א- כ- ה-ו-ל-‬ -------------------- ‫אכלתי את כל האוכל.‬ 0
a---lt- -t-kol-ha'-kh--. akhalti et kol ha'okhel. a-h-l-i e- k-l h-'-k-e-. ------------------------ akhalti et kol ha'okhel.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.