Рјечник

sr Куповина   »   he ‫לעשות קניות‬

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

‫54 [חמישים וארבע]‬

54 [xamishim w\'arba]

‫לעשות קניות‬

[la'assot qniot]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Ја желим купити поклон. ‫א-י-רו-----נ-- --נה-‬ ‫___ ר___ ל____ מ_____ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת מ-נ-.- ---------------------- ‫אני רוצה לקנות מתנה.‬ 0
ani --t---/---sah --qn-- -a-a---. a__ r____________ l_____ m_______ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- m-t-n-h- --------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot matanah.
Али ништа превише скупо. ‫-ב-----מש-ו -ק- --י.‬ ‫___ ל_ מ___ י__ מ____ ‫-ב- ל- מ-ה- י-ר מ-י-‬ ---------------------- ‫אבל לא משהו יקר מדי.‬ 0
ava- -- m---e-u-----r mi---. a___ l_ m______ y____ m_____ a-a- l- m-s-e-u y-q-r m-d-y- ---------------------------- aval lo mashehu yaqar miday.
Имате ли можда ташну? ‫-ו-----ק-יד?‬ ‫____ ת__ י___ ‫-ו-י ת-ק י-?- -------------- ‫אולי תיק יד?‬ 0
u-ay -iq-yad? u___ t__ y___ u-a- t-q y-d- ------------- ulay tiq yad?
Коју боју желите? ‫בא--ה-צ--?‬ ‫_____ צ____ ‫-א-ז- צ-ע-‬ ------------ ‫באיזה צבע?‬ 0
b-------t-e-a? b______ t_____ b-e-z-h t-e-a- -------------- b'eyzeh tseva?
Црну, браон или белу? ‫----- -ו- ------?‬ ‫_____ ח__ א_ ל____ ‫-ח-ר- ח-ם א- ל-ן-‬ ------------------- ‫שחור, חום או לבן?‬ 0
sh--or----- - l-va-? s______ x__ o l_____ s-a-o-, x-m o l-v-n- -------------------- shaxor, xum o lavan?
Велику или малу? ‫--ול-א---ט--‬ ‫____ א_ ק____ ‫-ד-ל א- ק-ן-‬ -------------- ‫גדול או קטן?‬ 0
g-dol ---a--n? g____ o q_____ g-d-l o q-t-n- -------------- gadol o qatan?
Могу ли видети ову? ‫--שר-ל---- או---‬ ‫____ ל____ א_____ ‫-פ-ר ל-א-ת א-ת-?- ------------------ ‫אפשר לראות אותו?‬ 0
e-sh-r----'o- o-o? e_____ l_____ o___ e-s-a- l-r-o- o-o- ------------------ efshar lir'ot oto?
Је ли од коже? ‫--- -ו--ע--י-מעו--‬ ‫___ ה__ ע___ מ_____ ‫-א- ה-א ע-ו- מ-ו-?- -------------------- ‫האם הוא עשוי מעור?‬ 0
h--im-hu ass-- -e'or? h____ h_ a____ m_____ h-'-m h- a-s-y m-'-r- --------------------- ha'im hu assuy me'or?
Или је од вештачког материјала? ‫-ו -חו-רים סי----ם?‬ ‫__ מ______ ס________ ‫-ו מ-ו-ר-ם ס-נ-ט-ם-‬ --------------------- ‫או מחומרים סינטטים?‬ 0
o m----ari---i-----m? o m________ s________ o m-x-m-r-m s-n-e-i-? --------------------- o mixomarim sintetim?
Наравно, од коже. ‫--א---מע-ר-‬ ‫____ ש______ ‫-ד-י ש-ע-ר-‬ ------------- ‫ודאי שמעור.‬ 0
wad-'- --e--'o-. w_____ s________ w-d-'- s-e-e-o-. ---------------- wada'i sheme'or.
То је нарочито добар квалитет. ‫האיכ-ת---בה----וחד-‬ ‫______ ט___ ב_______ ‫-א-כ-ת ט-ב- ב-י-ח-.- --------------------- ‫האיכות טובה במיוחד.‬ 0
h-'e--hut---va---im--xad. h________ t____ b________ h-'-y-h-t t-v-h b-m-u-a-. ------------------------- ha'eykhut tovah bimyuxad.
А ташна је заиста повољна. ‫והמ--ר ---ת -צי-ה.‬ ‫______ ב___ מ______ ‫-ה-ח-ר ב-מ- מ-י-ה-‬ -------------------- ‫והמחיר באמת מציאה.‬ 0
w'-am--i---'-met--e-s-'ah. w________ v_____ m________ w-h-m-x-r v-e-e- m-t-i-a-. -------------------------- w'hamexir v'emet metsi'ah.
Ова ми се допада. ‫זה--וצ---- -עינ--‬ ‫__ מ___ ח_ ב______ ‫-ה מ-צ- ח- ב-י-י-‬ ------------------- ‫זה מוצא חן בעיני.‬ 0
ze---ot-e -en--e'--n-y. z__ m____ x__ b________ z-h m-t-e x-n b-'-y-a-. ----------------------- zeh motse xen be'eynay.
Ову ћу узети. ‫-נ---ק-ה-א-ת-.‬ ‫___ א___ א_____ ‫-נ- א-נ- א-ת-.- ---------------- ‫אני אקנה אותו.‬ 0
a-i---n-- o--. a__ e____ o___ a-i e-n-h o-o- -------------- ani eqneh oto.
Могу ли је евентуално заменити? ‫אפ-ר----- ל-ח--ף-‬ ‫____ י___ ל_______ ‫-פ-ר י-י- ל-ח-י-?- ------------------- ‫אפשר יהיה להחליף?‬ 0
efs-ar-i--e- l'hax---? e_____ i____ l________ e-s-a- i-y-h l-h-x-i-? ---------------------- efshar ihyeh l'haxlif?
Подразумева се. ‫--ד---‬ ‫_______ ‫-ו-א-.- -------- ‫בודאי.‬ 0
b-wa-a'y. b________ b-w-d-'-. --------- bewada'y.
Запаковаћемо је као поклон. ‫-נ----נא-וז -ארי-ת מ-נה.‬ ‫_____ נ____ ב_____ מ_____ ‫-נ-נ- נ-ר-ז ב-ר-ז- מ-נ-.- -------------------------- ‫אנחנו נארוז באריזת מתנה.‬ 0
a-ax-u---'--o- b--ar-z-t--ata---. a_____ n______ b________ m_______ a-a-n- n-'-r-z b-'-r-z-t m-t-n-h- --------------------------------- anaxnu ne'eroz be'arizat matanah.
Тамо преко је благајна. ‫-קופה נ-צ-- ---‬ ‫_____ נ____ ש___ ‫-ק-פ- נ-צ-ת ש-.- ----------------- ‫הקופה נמצאת שם.‬ 0
h--upa--n--ts--- s-am. h______ n_______ s____ h-q-p-h n-m-s-'- s-a-. ---------------------- haqupah nimtse't sham.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.