Рјечник

sr Радити   »   he ‫לעבוד‬

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

‫55 [חמישים וחמש]‬

55 [xamishim w'xamesh]

‫לעבוד‬

la'avod

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Шта сте по занимању? ‫-מה את /-ה ---ד / ת-‬ ‫___ א_ / ה ע___ / ת__ ‫-מ- א- / ה ע-ב- / ת-‬ ---------------------- ‫במה את / ה עובד / ת?‬ 0
b-m-- -t-h--- ove-/ov--e-? b____ a______ o___________ b-m-h a-a-/-t o-e-/-v-d-t- -------------------------- bameh atah/at oved/ovedet?
Мој муж је по занимању доктор. ‫בע-- ר--א.‬ ‫____ ר_____ ‫-ע-י ר-פ-.- ------------ ‫בעלי רופא.‬ 0
b--------f-. b_____ r____ b-'-l- r-f-. ------------ ba'ali rofe.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. ‫--י עו----כאח-ת-בחצ--מש---‬ ‫___ ע____ כ____ ב___ מ_____ ‫-נ- ע-ב-ת כ-ח-ת ב-צ- מ-ר-.- ---------------------------- ‫אני עובדת כאחות בחצי משרה.‬ 0
an- --edet k-a--t----at---mi-s---. a__ o_____ k_____ b______ m_______ a-i o-e-e- k-a-o- b-x-t-i m-s-r-h- ---------------------------------- ani ovedet k'axot bexatsi missrah.
Ускоро ћемо добити пензију. ‫--רו--נ---לג-ל---.‬ ‫_____ נ__ ל________ ‫-ק-ו- נ-א ל-מ-א-ת-‬ -------------------- ‫בקרוב נצא לגמלאות.‬ 0
b'-a--v ne-s-------la'--. b______ n____ l__________ b-q-r-v n-t-e l-g-m-a-o-. ------------------------- b'qarov netse legimla'ot.
Али су порези високи. ‫--ל-ה------גבוהי--‬ ‫___ ה_____ ג_______ ‫-ב- ה-י-י- ג-ו-י-.- -------------------- ‫אבל המיסים גבוהים.‬ 0
ava- h--i-im-g-oh-m. a___ h______ g______ a-a- h-m-s-m g-o-i-. -------------------- aval hamisim gvohim.
И здравствено осигурање је високо. ‫וה--טוח --פ-א- -קר-‬ ‫_______ ה_____ י____ ‫-ה-י-ו- ה-פ-א- י-ר-‬ --------------------- ‫והביטוח הרפואי יקר.‬ 0
w-h-bi--ax--ar-f-'--y--ar. w_________ h_______ y_____ w-h-b-t-a- h-r-f-'- y-q-r- -------------------------- w'habituax harefu'i yaqar.
Шта желиш једном постати? ‫-מ- -ר-ה /---לעב-ד ב--י--‬ ‫___ ת___ / י ל____ ב______ ‫-מ- ת-צ- / י ל-ב-ד ב-ת-ד-‬ --------------------------- ‫במה תרצה / י לעבוד בעתיד?‬ 0
vam-----rt-eh-tir-s--la-av-d--'--id? v____ t_____________ l______ b______ v-m-h t-r-s-h-t-r-s- l-'-v-d b-a-i-? ------------------------------------ vameh tirtseh/tirtsi la'avod b'atid?
Ја желим постати инжењер. ‫--- ר-צ--ל---- מ-נ---/-ת.‬ ‫___ ר___ ל____ מ____ / ת__ ‫-נ- ר-צ- ל-י-ת מ-נ-ס / ת-‬ --------------------------- ‫אני רוצה להיות מהנדס / ת.‬ 0
a-i-r----h/ro-sah li-----meh---es/me-an--s-t. a__ r____________ l_____ m___________________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-o- m-h-n-e-/-e-a-d-s-t- --------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lihiot mehandes/mehandeset.
Желим да студирам на универзитету. ‫-ני רו-- ----ד ב-----ר--טה.‬ ‫___ ר___ ל____ ב____________ ‫-נ- ר-צ- ל-מ-ד ב-ו-י-ר-י-ה-‬ ----------------------------- ‫אני רוצה ללמוד באוניברסיטה.‬ 0
a-i --tse---------li--o---a'--i-ersi-ah. a__ r____________ l_____ b______________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-o- b-'-n-v-r-i-a-. ---------------------------------------- ani rotseh/rotsah lilmod ba'universitah.
Ја сам приправник. ‫א-י -תמח--‬ ‫___ מ______ ‫-נ- מ-מ-ה-‬ ------------ ‫אני מתמחה.‬ 0
a-i mit--x-h/-itm----. a__ m_________________ a-i m-t-a-e-/-i-m-x-h- ---------------------- ani mitmaxeh/mitmaxah.
Ја не зарађујем много. ‫אנ---א---ו----/-- הר-ה.‬ ‫___ ל_ מ_____ / ה ה_____ ‫-נ- ל- מ-ו-י- / ה ה-ב-.- ------------------------- ‫אני לא מרוויח / ה הרבה.‬ 0
a----- m-rwia--mar-i--h-h--beh. a__ l_ m_______________ h______ a-i l- m-r-i-x-m-r-i-a- h-r-e-. ------------------------------- ani lo marwiax/marwixah harbeh.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. ‫א-י---ש--ה-מחו--ב---.‬ ‫___ ע___ ה_____ ב_____ ‫-נ- ע-ש- ה-מ-ו- ב-ו-.- ----------------------- ‫אני עושה התמחות בחול.‬ 0
an- oss---o---h----m--u- b’-u-. a__ o__________ h_______ b_____ a-i o-s-h-o-s-h h-t-a-u- b-x-l- ------------------------------- ani osseh/ossah hitmaxut b’xul.
Ово је мој шеф. ‫-- -מנ-ל-שלי.‬ ‫__ ה____ ש____ ‫-ה ה-נ-ל ש-י-‬ --------------- ‫זה המנהל שלי.‬ 0
z-- h--e---el ---li. z__ h________ s_____ z-h h-m-n-h-l s-e-i- -------------------- zeh hamenahel sheli.
Имам драге колеге. ‫-- -- ------ נחמדי--‬ ‫__ ל_ ק_____ נ_______ ‫-ש ל- ק-ל-ו- נ-מ-י-.- ---------------------- ‫יש לי קולגות נחמדים.‬ 0
ye------q--egot --x--dim. y___ l_ q______ n________ y-s- l- q-l-g-t n-x-a-i-. ------------------------- yesh li qolegot nexmadim.
У подне увек идемо у кантину. ‫--חנו --יד-א-כל-ם-צ-ריים ---נ-ן-‬ ‫_____ ת___ א_____ צ_____ ב_______ ‫-נ-נ- ת-י- א-כ-י- צ-ר-י- ב-ז-ו-.- ---------------------------------- ‫אנחנו תמיד אוכלים צהריים במזנון.‬ 0
anaxnu t-m-d-o----m-ts-h-r--- -amizn-n. a_____ t____ o_____ t________ b________ a-a-n- t-m-d o-h-i- t-o-o-a-m b-m-z-o-. --------------------------------------- anaxnu tamid okhlim tsohoraim bamiznon.
Ја тражим радно место. ‫אנ- מח-ש /-- ---ד--‬ ‫___ מ___ / ת ע______ ‫-נ- מ-פ- / ת ע-ו-ה-‬ --------------------- ‫אני מחפש / ת עבודה.‬ 0
ani m-x--e--/mex---s--t ---d--. a__ m__________________ a______ a-i m-x-p-s-/-e-a-e-s-t a-o-a-. ------------------------------- ani mexapess/mexapesset avodah.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ‫--י -ו--- /-- כבר ש---‬ ‫___ מ____ / ת כ__ ש____ ‫-נ- מ-ב-ל / ת כ-ר ש-ה-‬ ------------------------ ‫אני מובטל / ת כבר שנה.‬ 0
a-i -u---l---vtele- k--- sha-a-. a__ m______________ k___ s______ a-i m-v-a-/-u-t-l-t k-a- s-a-a-. -------------------------------- ani muvtal/muvtelet kvar shanah.
У овој земљи има превише незапослених. ‫יש -רב---ד- מ---ל-ם ב--ץ-‬ ‫__ ה___ מ__ מ______ ב_____ ‫-ש ה-ב- מ-י מ-ב-ל-ם ב-ר-.- --------------------------- ‫יש הרבה מדי מובטלים בארץ.‬ 0
yes----rb-h-m-d-y ---tal-m---'a-e-s. y___ h_____ m____ m_______ b________ y-s- h-r-e- m-d-y m-v-a-i- b-'-r-t-. ------------------------------------ yesh harbeh miday muvtalim ba'arets.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?