ज----न्दन--- आ-ा--ै
जॉ_ ल___ से आ_ है
ज-न ल-्-न स- आ-ा ह-
-------------------
जॉन लन्दन से आया है 0 jo----n-an -e -a-- -aij__ l_____ s_ a___ h__j-n l-n-a- s- a-y- h-i----------------------jon landan se aaya hai
म-रिय---ा-्-ि- -े-आई है
मा__ मा___ से आ_ है
म-र-य- म-द-र-द स- आ- ह-
-----------------------
मारिया माद्रिद से आई है 0 m---iya-m-ad--- -e-a--e-h-im______ m______ s_ a___ h__m-a-i-a m-a-r-d s- a-e- h-i---------------------------maariya maadrid se aaee hai
बर-ल-- ज-्--ी में---थित-है
ब___ ज___ में स्__ है
ब-्-ि- ज-्-न- म-ं स-थ-त ह-
--------------------------
बर्लिन जर्मनी में स्थित है 0 bar--- -ar--n---mein-sth---haib_____ j_______ m___ s____ h__b-r-i- j-r-a-e- m-i- s-h-t h-i------------------------------barlin jarmanee mein sthit hai
ल---न -क र-ज-ा-- -ै
ल___ ए_ रा___ है
ल-्-न ए- र-ज-ा-ी ह-
-------------------
लन्दन एक राजधानी है 0 lan-an--- raa-adh-a--- -ail_____ e_ r___________ h__l-n-a- e- r-a-a-h-a-e- h-i--------------------------landan ek raajadhaanee hai
म-स्र ----ी------ स्थ-त है
मि__ अ___ में स्__ है
म-स-र अ-्-ी-ा म-ं स-थ-त ह-
--------------------------
मिस्र अफ्रीका में स्थित है 0 m--r ap---eka----n --hi- --im___ a_______ m___ s____ h__m-s- a-h-e-k- m-i- s-h-t h-i----------------------------misr aphreeka mein sthit hai
जापान एश-य--में-स्-ित--ै
जा__ ए__ में स्__ है
ज-प-न ए-ी-ा म-ं स-थ-त ह-
------------------------
जापान एशीया में स्थित है 0 ja-------s--ey- m--- s--i- --ij______ e______ m___ s____ h__j-a-a-n e-h-e-a m-i- s-h-t h-i------------------------------jaapaan esheeya mein sthit hai
Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада.
Разуме с да је број дијалеката далеко већи.
Али у чему је разлика између језика и дијалекта?
Дијалекти увијек имају јасан локални призвук.
Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете.
Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом.
По правилу, њима се само говори, а не пише.
Они сачињавају сопстевни језички систем.
И имају сопствена правила.
Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката.
Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље.
Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље.
Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката.
Скоро сви дијалекти све више губе на значају.
У градовима скоро да се уопште не говоре.
На послу се такође говори стандардним језиком.
Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим.
А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима.
Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других.
Сасвим супротно!
Они који говоре дијалектом имају пуно предности.
На пример на часовима језика.
Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме.
А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други.
Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације.
Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији.
Ова чињеница је и научно доказана.
Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике.
Око 10 милиона људи говори бугарски.
Већина њих живи наравно у Бугарској.
Али и у другим земљама се говори бугарски.
Ту спадају на пример Украјина и Молдавија.
Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика.
И има пуно посебности.
Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским.
Оба ова језика не спадају у словенске језике.
Па ипак има пуно паралела.
Зато се сви ови језици називају и балкански језици.
Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни.
Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика.
У бугарском такође не постоји инфинитив.
Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!