Рјечник

sr Земље и језици   »   cs Země a jazyky

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [pět]

Země a jazyky

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Џон је из Лондона. J--- j--z L-n-ýna. John je z Londýna. J-h- j- z L-n-ý-a- ------------------ John je z Londýna. 0
Лондон је у Великој Британији. L-n-ý- lež--ve--elké B-itánii. Londýn leží ve Velké Británii. L-n-ý- l-ž- v- V-l-é B-i-á-i-. ------------------------------ Londýn leží ve Velké Británii. 0
Он говори енглески. O- ml-v---ng-ic-y. On mluví anglicky. O- m-u-í a-g-i-k-. ------------------ On mluví anglicky. 0
Марија је из Мадрида. Ma------ - --dr--u. Maria je z Madridu. M-r-a j- z M-d-i-u- ------------------- Maria je z Madridu. 0
Мадрид је у Шпанији. M-d-----e----e---an-ls--. Madrid leží ve Španělsku. M-d-i- l-ž- v- Š-a-ě-s-u- ------------------------- Madrid leží ve Španělsku. 0
Она говори шпански. O-a-ml-ví šp-ně--ky. Ona mluví španělsky. O-a m-u-í š-a-ě-s-y- -------------------- Ona mluví španělsky. 0
Петер и Марта су из Берлина. Pe-- --M-rt- jso- - -erlín-. Petr a Marta jsou z Berlína. P-t- a M-r-a j-o- z B-r-í-a- ---------------------------- Petr a Marta jsou z Berlína. 0
Берлин је у Немачкој. Ber--n le------ě--c--. Berlín leží v Německu. B-r-í- l-ž- v N-m-c-u- ---------------------- Berlín leží v Německu. 0
Говорите ли обоје немачки? Mlu--te o-a /------ěmec-y? Mluvíte oba / obě německy? M-u-í-e o-a / o-ě n-m-c-y- -------------------------- Mluvíte oba / obě německy? 0
Лондон је главни град. L-n-ý- ----l-----město. Londýn je hlavní město. L-n-ý- j- h-a-n- m-s-o- ----------------------- Londýn je hlavní město. 0
Мадрид и Берлин су такође главни градови. Madr-- - B-rl-n---o- -ak--h--vn- mě--a. Madrid a Berlín jsou také hlavní města. M-d-i- a B-r-í- j-o- t-k- h-a-n- m-s-a- --------------------------------------- Madrid a Berlín jsou také hlavní města. 0
Главни градови су велики и бучни. Hl-vní -ě--a---o---el-á a hlu-ná. Hlavní města jsou velká a hlučná. H-a-n- m-s-a j-o- v-l-á a h-u-n-. --------------------------------- Hlavní města jsou velká a hlučná. 0
Француска је у Европи. Fr-ncie l--------ro--. Francie leží v Evropě. F-a-c-e l-ž- v E-r-p-. ---------------------- Francie leží v Evropě. 0
Египат је у Африци. E---t l-ž- v -fr--e. Egypt leží v Africe. E-y-t l-ž- v A-r-c-. -------------------- Egypt leží v Africe. 0
Јапан је у Азији. J--on-k--le-- v--s--. Japonsko leží v Asii. J-p-n-k- l-ž- v A-i-. --------------------- Japonsko leží v Asii. 0
Канада је у Северној Америци. K-nad- -e-í - Se-e--------ice. Kanada leží v Severní Americe. K-n-d- l-ž- v S-v-r-í A-e-i-e- ------------------------------ Kanada leží v Severní Americe. 0
Панама је у Средњој Америци. Pa-a---le---v--Středn---me---e. Panama leží ve Střední Americe. P-n-m- l-ž- v- S-ř-d-í A-e-i-e- ------------------------------- Panama leží ve Střední Americe. 0
Бразил је у Јужној Америци. Br---lie le-í v--i--í---e----. Brazílie leží v Jižní Americe. B-a-í-i- l-ž- v J-ž-í A-e-i-e- ------------------------------ Brazílie leží v Jižní Americe. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!