Ја радим пола радног времена као медицинска сестра.
मै----ा---न--र--ा--का-----ाम -रती--ूँ
मैं आ_ दि_ प____ का का_ क__ हूँ
म-ं आ-ा द-न प-ि-ा-ि-ा क- क-म क-त- ह-ँ
-------------------------------------
मैं आधा दिन परिचारिका का काम करती हूँ 0 m--- -adha-di- par----a-i-- -a--a-- ---atee--oonm___ a____ d__ p___________ k_ k___ k______ h___m-i- a-d-a d-n p-r-c-a-r-k- k- k-a- k-r-t-e h-o-------------------------------------------------main aadha din parichaarika ka kaam karatee hoon
Више језика
Кликните на заставу!
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра.
लेकिन----ब-ुत ज़्--दा-ह-ं
ले__ क_ ब__ ज़्__ हैं
ल-क-न क- ब-ु- ज़-य-द- ह-ं
------------------------
लेकिन कर बहुत ज़्यादा हैं 0 le-in-kar--a-ut-zya--- ha-nl____ k__ b____ z_____ h___l-k-n k-r b-h-t z-a-d- h-i----------------------------lekin kar bahut zyaada hain
वह-मेर--स-ह----ं
व_ मे_ सा__ हैं
व- म-र- स-ह- ह-ं
----------------
वह मेरे साहब हैं 0 v----e-e--a--a---a-nv__ m___ s_____ h___v-h m-r- s-a-a- h-i---------------------vah mere saahab hain
Већина људи памти свој први дан у школи.
Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога.
Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота.
Али зашто?
Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе?
Разлог лежи у развоју.
Говор и меморија се развијају готово истовремено.
Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик.
То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства.
Научници су децу тестирали на различите начине.
Том приликом дошли су до занимљивог открића.
Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка.
Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије.
Прве три године живота деца уче огроман број ствари.
Свакога дана доживљавају нове ствари.
У тој животној доби стичу многа важна искуства.
Па ипак све то нестане.
Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом.
У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују.
Аутобиографско памћење чува лично доживљено.
Ово ради на принципу вођења дневника.
У њему је записано све што нам је у животу важно.
На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет.
Али њен развој зависи од учења матерњег језика.
Њу можемо активирати искључиво путем говора.
Ствари које смо као беба научили нису нестале.
Све оне су меморисане негде у мозгу.
Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?