Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   hi प्रश्न – भूतकाल २

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

८६ [छियासी]

86 [chhiyaasee]

प्रश्न – भूतकाल २

prashn – bhootakaal 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Коју кравату си носио / носила? तुमन- --न स---------ी --? तु__ कौ_ सी टा_ प__ है_ त-म-े क-न स- ट-ई प-न- ह-? ------------------------- तुमने कौन सी टाई पहनी है? 0
t-m--e --un -ee--ae- p-ha--e ---? t_____ k___ s__ t___ p______ h___ t-m-n- k-u- s-e t-e- p-h-n-e h-i- --------------------------------- tumane kaun see taee pahanee hai?
Који ауто си купио / купила? त-म-- --न -- ग-ड़- खरीद--है? तु__ कौ_ सी गा_ ख__ है_ त-म-े क-न स- ग-ड़- ख-ी-ी ह-? --------------------------- तुमने कौन सी गाड़ी खरीदी है? 0
t----- ka-- -e- -aad-e kh-re---e h-i? t_____ k___ s__ g_____ k________ h___ t-m-n- k-u- s-e g-a-e- k-a-e-d-e h-i- ------------------------------------- tumane kaun see gaadee khareedee hai?
На које новине си претплаћен / претплаћена? त---े क-न-सा -ख--- ---ा-ा-ह-आ ह-? तु__ कौ_ सा अ___ ल___ हु_ है_ त-म-े क-न स- अ-ब-र ल-व-य- ह-आ ह-? --------------------------------- तुमने कौन सा अखबार लगवाया हुआ है? 0
tum--- -a-n-s----ha-aar -a-----y- hua-h--? t_____ k___ s_ a_______ l________ h__ h___ t-m-n- k-u- s- a-h-b-a- l-g-v-a-a h-a h-i- ------------------------------------------ tumane kaun sa akhabaar lagavaaya hua hai?
Кога сте видели? आ--े-किसक---ेखा था? आ__ कि__ दे_ था_ आ-न- क-स-ो द-ख- थ-? ------------------- आपने किसको देखा था? 0
a-p--e k-sak---ek-a----? a_____ k_____ d____ t___ a-p-n- k-s-k- d-k-a t-a- ------------------------ aapane kisako dekha tha?
Кога сте срели? आ- -िसक----ले --? आ_ कि__ मि_ थे_ आ- क-स-ो म-ल- थ-? ----------------- आप किसको मिले थे? 0
a-p--isa-o---l---he? a__ k_____ m___ t___ a-p k-s-k- m-l- t-e- -------------------- aap kisako mile the?
Кога сте препознали? आप-- -ि--- प-चाना है? आ__ कि__ प___ है_ आ-न- क-स-ो प-च-न- ह-? --------------------- आपने किसको पहचाना है? 0
a-pane--isak- pa-ac-a-n- -ai? a_____ k_____ p_________ h___ a-p-n- k-s-k- p-h-c-a-n- h-i- ----------------------------- aapane kisako pahachaana hai?
Када сте устали? आप----उठ- है-? आ_ क_ उ_ हैं_ आ- क- उ-े ह-ं- -------------- आप कब उठे हैं? 0
aa- k-b uth- h---? a__ k__ u___ h____ a-p k-b u-h- h-i-? ------------------ aap kab uthe hain?
Када сте почели? आ-न--क--आर--- क-य- --? आ__ क_ आ___ कि_ है_ आ-न- क- आ-म-भ क-य- ह-? ---------------------- आपने कब आरम्भ किया है? 0
a--a---kab aar--bh----- -ai? a_____ k__ a______ k___ h___ a-p-n- k-b a-r-m-h k-y- h-i- ---------------------------- aapane kab aarambh kiya hai?
Када сте престали? आ--े कब-ख--- किया ह-? आ__ क_ ख__ कि_ है_ आ-न- क- ख-्- क-य- ह-? --------------------- आपने कब खत्म किया है? 0
aap-ne --------m-k-y--ha-? a_____ k__ k____ k___ h___ a-p-n- k-b k-a-m k-y- h-i- -------------------------- aapane kab khatm kiya hai?
Зашто сте се пробудили? आप-- नींद कब --ल--थ-? आ__ नीं_ क_ खु_ थी_ आ-क- न-ं- क- ख-ल- थ-? --------------------- आपकी नींद कब खुली थी? 0
aap--ee--e-n- ka--k--l-e-t--e? a______ n____ k__ k_____ t____ a-p-k-e n-e-d k-b k-u-e- t-e-? ------------------------------ aapakee neend kab khulee thee?
Зашто сте постали учитељ? आप-शिक-----्यों---- --? आ_ शि___ क्_ ब_ थे_ आ- श-क-ष- क-य-ं ब-े थ-? ----------------------- आप शिक्षक क्यों बने थे? 0
a-p --ik---k k-on -an- -h-? a__ s_______ k___ b___ t___ a-p s-i-s-a- k-o- b-n- t-e- --------------------------- aap shikshak kyon bane the?
Зашто сте узели такси? आपने --क-स----यों ल- --? आ__ टै__ क्_ ली है_ आ-न- ट-क-स- क-य-ं ल- ह-? ------------------------ आपने टैक्सी क्यों ली है? 0
a---ne tai-----k-o- -------? a_____ t______ k___ l__ h___ a-p-n- t-i-s-e k-o- l-e h-i- ---------------------------- aapane taiksee kyon lee hai?
Одакле сте дошли? आप कह-ँ----आय-? आ_ क_ से आ__ आ- क-ा- स- आ-े- --------------- आप कहाँ से आये? 0
aap k-haa- s----y-? a__ k_____ s_ a____ a-p k-h-a- s- a-y-? ------------------- aap kahaan se aaye?
Где сте ишли? आप कहाँ--य- -े? आ_ क_ ग_ थे_ आ- क-ा- ग-े थ-? --------------- आप कहाँ गये थे? 0
aa-----aan------t--? a__ k_____ g___ t___ a-p k-h-a- g-y- t-e- -------------------- aap kahaan gaye the?
Где сте били? आ- क-ा--थे? आ_ क_ थे_ आ- क-ा- थ-? ----------- आप कहाँ थे? 0
a-p k-ha-- the? a__ k_____ t___ a-p k-h-a- t-e- --------------- aap kahaan the?
Коме си помогао / помогла? आ-----ि- ----द- -ी --? आ__ कि_ की म__ की है_ आ-न- क-स क- म-द क- ह-? ---------------------- आपने किस की मदद की है? 0
a-p--e ki- -ee ma-a- k-e ha-? a_____ k__ k__ m____ k__ h___ a-p-n- k-s k-e m-d-d k-e h-i- ----------------------------- aapane kis kee madad kee hai?
Коме си писао / писала? आ-----िस ---लिख----? आ__ कि_ को लि_ है_ आ-न- क-स क- ल-ख- ह-? -------------------- आपने किस को लिखा है? 0
aa---e kis-ko l---a-hai? a_____ k__ k_ l____ h___ a-p-n- k-s k- l-k-a h-i- ------------------------ aapane kis ko likha hai?
Коме си одговорио / одговорила? आप-- कि- को -त-तर द-या ह-? आ__ कि_ को उ___ दि_ है_ आ-न- क-स क- उ-्-र द-य- ह-? -------------------------- आपने किस को उत्तर दिया है? 0
a-p--- --s--o--ttar---ya -a-? a_____ k__ k_ u____ d___ h___ a-p-n- k-s k- u-t-r d-y- h-i- ----------------------------- aapane kis ko uttar diya hai?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...