Рјечник

sr Прошлост 3   »   kk Өткен шақ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [сексен үш]

83 [seksen üş]

Өткен шақ 3

[Ötken şaq 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
телефонирати т-лефо-м-н-сөй--су т_________ с______ т-л-ф-н-е- с-й-е-у ------------------ телефонмен сөйлесу 0
te---on--- s----sw t_________ s______ t-l-f-n-e- s-y-e-w ------------------ telefonmen söylesw
Ја сам телефонирао / телефонирала. М-- ---е-о---н --й-ест-м. М__ т_________ с_________ М-н т-л-ф-н-е- с-й-е-т-м- ------------------------- Мен телефонмен сөйлестім. 0
Me--telefon-------l---i-. M__ t_________ s_________ M-n t-l-f-n-e- s-y-e-t-m- ------------------------- Men telefonmen söylestim.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ме- ү-е-і т-л--он-е- с--л--і----р-ім. М__ ү____ т_________ с_______ ж______ М-н ү-е-і т-л-ф-н-е- с-й-е-і- ж-р-і-. ------------------------------------- Мен үнемі телефонмен сөйлесіп жүрдім. 0
M-n ü---- te--fonmen -öyl-s-p -ür--m. M__ ü____ t_________ s_______ j______ M-n ü-e-i t-l-f-n-e- s-y-e-i- j-r-i-. ------------------------------------- Men ünemi telefonmen söylesip jürdim.
питати сұ--у с____ с-р-у ----- сұрау 0
sur-w s____ s-r-w ----- suraw
Ја сам питао / питала. М-н-сұр-ды-. М__ с_______ М-н с-р-д-м- ------------ Мен сұрадым. 0
Me--su-a--m. M__ s_______ M-n s-r-d-m- ------------ Men suradım.
Ја сам увек питао / питала. М---үнем- ----й-ы---н. М__ ү____ с___________ М-н ү-е-і с-р-й-ы-м-н- ---------------------- Мен үнемі сұрайтынмын. 0
Me- ün-m- --ra--ı-mın. M__ ü____ s___________ M-n ü-e-i s-r-y-ı-m-n- ---------------------- Men ünemi suraytınmın.
испричати ай-у а___ а-т- ---- айту 0
aytw a___ a-t- ---- aytw
Ја сам испричао / испричала. Мен ---ы--бе--і-. М__ а____ б______ М-н а-т-п б-р-і-. ----------------- Мен айтып бердім. 0
M-n ---ı--b----m. M__ a____ b______ M-n a-t-p b-r-i-. ----------------- Men aytıp berdim.
Ја сам испричао / испричала целу причу. М-- оқ-ғ-ны-то--қ----ы- б-р--м. М__ о______ т____ а____ б______ М-н о-и-а-ы т-л-қ а-т-п б-р-і-. ------------------------------- Мен оқиғаны толық айтып бердім. 0
M-n--q--an- --l-q--ytıp-be--i-. M__ o______ t____ a____ b______ M-n o-ï-a-ı t-l-q a-t-p b-r-i-. ------------------------------- Men oqïğanı tolıq aytıp berdim.
учити оқу о__ о-у --- оқу 0
oqw o__ o-w --- oqw
Ја сам учио / учила. М-----ы--м. М__ о______ М-н о-ы-ы-. ----------- Мен оқыдым. 0
Me--o---ı-. M__ o______ M-n o-ı-ı-. ----------- Men oqıdım.
Ја сам учио / учила цело вече. М-н ке- ---- оқыд--. М__ к__ б___ о______ М-н к-ш б-й- о-ы-ы-. -------------------- Мен кеш бойы оқыдым. 0
M----e----y---qı-ı-. M__ k__ b___ o______ M-n k-ş b-y- o-ı-ı-. -------------------- Men keş boyı oqıdım.
радити ж-м---і---у ж____ і____ ж-м-с і-т-у ----------- жұмыс істеу 0
j-mı--is-ew j____ i____ j-m-s i-t-w ----------- jumıs istew
Ја сам радио / радила. М----ұ-ы- ----дім. М__ ж____ і_______ М-н ж-м-с і-т-д-м- ------------------ Мен жұмыс істедім. 0
M-n j-mıs--stedim. M__ j____ i_______ M-n j-m-s i-t-d-m- ------------------ Men jumıs istedim.
Ја сам радио / радила цели дан. Мен кү-і-б--ы-жұ--с-і-тед-м. М__ к___ б___ ж____ і_______ М-н к-н- б-й- ж-м-с і-т-д-м- ---------------------------- Мен күні бойы жұмыс істедім. 0
M-----ni--oyı-jumıs --tedi-. M__ k___ b___ j____ i_______ M-n k-n- b-y- j-m-s i-t-d-m- ---------------------------- Men küni boyı jumıs istedim.
јести та-----ну т________ т-м-қ-а-у --------- тамақтану 0
t---q---w t________ t-m-q-a-w --------- tamaqtanw
Ја сам јео / јела. Мен тамақ-анд-м. М__ т___________ М-н т-м-қ-а-д-м- ---------------- Мен тамақтандым. 0
Men-t--a--a--ı-. M__ t___________ M-n t-m-q-a-d-m- ---------------- Men tamaqtandım.
Ја сам појео / појела сву храну. М-н-б-р -ам--ты-----қойд--. М__ б__ т______ ж__ қ______ М-н б-р т-м-қ-ы ж-п қ-й-ы-. --------------------------- Мен бар тамақты жеп қойдым. 0
M-n bar ---a----je- q-y-ı-. M__ b__ t______ j__ q______ M-n b-r t-m-q-ı j-p q-y-ı-. --------------------------- Men bar tamaqtı jep qoydım.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.