Рјечник

sr Прошлост 3   »   ku Dema borî 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [heştê û sê]

Dema borî 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
телефонирати Te---o-----n T___________ T-l-f-n-i-i- ------------ Telefonkirin 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. M------e-o--k-r. M__ t______ k___ M-n t-l-f-n k-r- ---------------- Min telefon kir. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Mi---er--m-tê--fo--ki-. M__ h_____ t______ k___ M-n h-r-i- t-l-f-n k-r- ----------------------- Min hertim têlefon kir. 0
питати P--sîn P_____ P-r-î- ------ Pirsîn 0
Ја сам питао / питала. M-n p-rs-. M__ p_____ M-n p-r-î- ---------- Min pirsî. 0
Ја сам увек питао / питала. M-n-h-r--m-pi-s-. M__ h_____ p_____ M-n h-r-i- p-r-î- ----------------- Min hertim pirsî. 0
испричати v--o-in v______ v-g-t-n ------- vegotin 0
Ја сам испричао / испричала. M-n -----. M__ v_____ M-n v-g-t- ---------- Min vegot. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. M-n----û ç--o----got. M__ h___ ç____ v_____ M-n h-m- ç-r-k v-g-t- --------------------- Min hemû çîrok vegot. 0
учити Fê---n F_____ F-r-û- ------ Fêrbûn 0
Ја сам учио / учила. E----r-ûm. E_ f______ E- f-r-û-. ---------- Ez fêrbûm. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ez----û --a-ê-fê--ûm. E_ h___ ê____ f______ E- h-m- ê-a-ê f-r-û-. --------------------- Ez hemû êvarê fêrbûm. 0
радити X--i-în X______ X-b-t-n ------- Xebitîn 0
Ја сам радио / радила. Ez x--itî-. E_ x_______ E- x-b-t-m- ----------- Ez xebitîm. 0
Ја сам радио / радила цели дан. E--rojê -e- -ebi---. E_ r___ t__ x_______ E- r-j- t-v x-b-t-m- -------------------- Ez rojê tev xebitîm. 0
јести X-ar-n X_____ X-a-i- ------ Xwarin 0
Ја сам јео / јела. Mi--xwari---wa-. M__ x_____ x____ M-n x-a-i- x-a-. ---------------- Min xwarin xwar. 0
Ја сам појео / појела сву храну. M---xw--in---mî--w-r. M__ x_____ h___ x____ M-n x-a-i- h-m- x-a-. --------------------- Min xwarin hemî xwar. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.