Рјечник

sr Ћаскање 1   »   sv Småprat 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [tjugo]

Småprat 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Раскомотите се! Slå er-n--! S__ e_ n___ S-å e- n-r- ----------- Slå er ner! 0
Осећајте се као код куће! Känn -r--o--hem-a! K___ e_ s__ h_____ K-n- e- s-m h-m-a- ------------------ Känn er som hemma! 0
Шта желите попити? V-- v----ni-ha a-t-d-----? V__ v___ n_ h_ a__ d______ V-d v-l- n- h- a-t d-i-k-? -------------------------- Vad vill ni ha att dricka? 0
Волите ли музику? Tyck-- ni om -usi-? T_____ n_ o_ m_____ T-c-e- n- o- m-s-k- ------------------- Tycker ni om musik? 0
Ја волим класичну музику. Jag t-ck-r o--kla-sisk -usik. J__ t_____ o_ k_______ m_____ J-g t-c-e- o- k-a-s-s- m-s-k- ----------------------------- Jag tycker om klassisk musik. 0
Овде су моји ЦД-ови. H----r -ina-c--sk-v--. H__ ä_ m___ c_________ H-r ä- m-n- c---k-v-r- ---------------------- Här är mina cd-skivor. 0
Свирате ли неки инструмент? Sp------i någo- inst-----t? S_____ n_ n____ i__________ S-e-a- n- n-g-t i-s-r-m-n-? --------------------------- Spelar ni något instrument? 0
Овде је моја гитара. H-r-ä- --- gita-r. H__ ä_ m__ g______ H-r ä- m-n g-t-r-. ------------------ Här är min gitarr. 0
Певате ли радо? Ty--er -i -- -tt -j-n--? T_____ n_ o_ a__ s______ T-c-e- n- o- a-t s-u-g-? ------------------------ Tycker ni om att sjunga? 0
Имате ли деце? H---n--barn? H__ n_ b____ H-r n- b-r-? ------------ Har ni barn? 0
Имате ли пса? Ha- n---n h---? H__ n_ e_ h____ H-r n- e- h-n-? --------------- Har ni en hund? 0
Имате ли мачку? Har----en---t-? H__ n_ e_ k____ H-r n- e- k-t-? --------------- Har ni en katt? 0
Овде су моје књиге. H----- m-n- b-cker. H__ ä_ m___ b______ H-r ä- m-n- b-c-e-. ------------------- Här är mina böcker. 0
Управо читам ову књигу. J-g-lä-e- j-s--n- --- -är -ok--. J__ l____ j___ n_ d__ h__ b_____ J-g l-s-r j-s- n- d-n h-r b-k-n- -------------------------------- Jag läser just nu den här boken. 0
Шта радо читате? Vad -yck-- -i -m-att l--a? V__ t_____ n_ o_ a__ l____ V-d t-c-e- n- o- a-t l-s-? -------------------------- Vad tycker ni om att läsa? 0
Идете ли радо на концерт? T-ck-r-ni--m a----å--å--on--rt? T_____ n_ o_ a__ g_ p_ k_______ T-c-e- n- o- a-t g- p- k-n-e-t- ------------------------------- Tycker ni om att gå på konsert? 0
Идете ли радо у позориште? T-ck-r ni--- a-t-gå p- ---te-? T_____ n_ o_ a__ g_ p_ t______ T-c-e- n- o- a-t g- p- t-a-e-? ------------------------------ Tycker ni om att gå på teater? 0
Идете ли радо у оперу? T--k-r--i o--at- ---p----e--n? T_____ n_ o_ a__ g_ p_ o______ T-c-e- n- o- a-t g- p- o-e-a-? ------------------------------ Tycker ni om att gå på operan? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?