Рјечник

sr Прошлост 3   »   sv Förfluten tid 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [åttiotre]

Förfluten tid 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
телефонирати rin-a r____ r-n-a ----- ringa 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. J-- h-- --ng-. J__ h__ r_____ J-g h-r r-n-t- -------------- Jag har ringt. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. J-g---r r-ng--h--a--id-n. J__ h__ r____ h___ t_____ J-g h-r r-n-t h-l- t-d-n- ------------------------- Jag har ringt hela tiden. 0
питати f--ga f____ f-å-a ----- fråga 0
Ја сам питао / питала. Ja- ha- -r-gat. J__ h__ f______ J-g h-r f-å-a-. --------------- Jag har frågat. 0
Ја сам увек питао / питала. J-g h----l-ti--fråg-t. J__ h__ a_____ f______ J-g h-r a-l-i- f-å-a-. ---------------------- Jag har alltid frågat. 0
испричати b-r--ta b______ b-r-t-a ------- berätta 0
Ја сам испричао / испричала. J-g-har----ät--t. J__ h__ b________ J-g h-r b-r-t-a-. ----------------- Jag har berättat. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Jag h-- be-ä-tat hela h-s-o-i--. J__ h__ b_______ h___ h_________ J-g h-r b-r-t-a- h-l- h-s-o-i-n- -------------------------------- Jag har berättat hela historien. 0
учити stu--ra s______ s-u-e-a ------- studera 0
Ја сам учио / учила. J-g h-r-s--derat. J__ h__ s________ J-g h-r s-u-e-a-. ----------------- Jag har studerat. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ja- --r stud--at h--a-k------. J__ h__ s_______ h___ k_______ J-g h-r s-u-e-a- h-l- k-ä-l-n- ------------------------------ Jag har studerat hela kvällen. 0
радити a--eta a_____ a-b-t- ------ arbeta 0
Ја сам радио / радила. Ja- ----a---t-t. J__ h__ a_______ J-g h-r a-b-t-t- ---------------- Jag har arbetat. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Ja--har---b--a--h--a -agen. J__ h__ a______ h___ d_____ J-g h-r a-b-t-t h-l- d-g-n- --------------------------- Jag har arbetat hela dagen. 0
јести ä-a ä__ ä-a --- äta 0
Ја сам јео / јела. Jag-h-r-ät-t. J__ h__ ä____ J-g h-r ä-i-. ------------- Jag har ätit. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Ja- ----ät-t up---ela ----n. J__ h__ ä___ u__ h___ m_____ J-g h-r ä-i- u-p h-l- m-t-n- ---------------------------- Jag har ätit upp hela maten. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.