Рјечник

sr Радити   »   sv Arbeta

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [femtiofem]

Arbeta

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Шта сте по занимању? V-d h-r ni--ör-----? V__ h__ n_ f__ y____ V-d h-r n- f-r y-k-? -------------------- Vad har ni för yrke? 0
Мој муж је по занимању доктор. M---m-n--r --k-------- yr-et. M__ m__ ä_ l_____ t___ y_____ M-n m-n ä- l-k-r- t-l- y-k-t- ----------------------------- Min man är läkare till yrket. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Jag-ar-e--r --l-----om sju-sk--e-sk-. J__ a______ d_____ s__ s_____________ J-g a-b-t-r d-l-i- s-m s-u-s-ö-e-s-a- ------------------------------------- Jag arbetar deltid som sjuksköterska. 0
Ускоро ћемо добити пензију. S-art-får -i -e-s---. S____ f__ v_ p_______ S-a-t f-r v- p-n-i-n- --------------------- Snart får vi pension. 0
Али су порези високи. M----kat--r----r-höga. M__ s________ ä_ h____ M-n s-a-t-r-a ä- h-g-. ---------------------- Men skatterna är höga. 0
И здравствено осигурање је високо. O-h----k---s--ringen -r-hög. O__ s_______________ ä_ h___ O-h s-u-f-r-ä-r-n-e- ä- h-g- ---------------------------- Och sjukförsäkringen är hög. 0
Шта желиш једном постати? Vad--il- d--bl-? V__ v___ d_ b___ V-d v-l- d- b-i- ---------------- Vad vill du bli? 0
Ја желим постати инжењер. Ja- -i----l-------j-r. J__ v___ b__ i________ J-g v-l- b-i i-g-n-ö-. ---------------------- Jag vill bli ingenjör. 0
Желим да студирам на универзитету. J-- ---l-st-dera-på-----er----t. J__ v___ s______ p_ u___________ J-g v-l- s-u-e-a p- u-i-e-s-t-t- -------------------------------- Jag vill studera på universitet. 0
Ја сам приправник. Ja- är p--k-ika-t. J__ ä_ p__________ J-g ä- p-a-t-k-n-. ------------------ Jag är praktikant. 0
Ја не зарађујем много. Jag tjä-ar -n-e--y-ke-. J__ t_____ i___ m______ J-g t-ä-a- i-t- m-c-e-. ----------------------- Jag tjänar inte mycket. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Jag p-ak-i----- ----l---s. J__ p__________ u_________ J-g p-a-t-s-r-r u-o-l-n-s- -------------------------- Jag praktiserar utomlands. 0
Ово је мој шеф. De--d-r -- --n ---f. D__ d__ ä_ m__ c____ D-t d-r ä- m-n c-e-. -------------------- Det där är min chef. 0
Имам драге колеге. Ja- -ar--r---i---k-l-ego-. J__ h__ t_______ k________ J-g h-r t-e-l-g- k-l-e-o-. -------------------------- Jag har trevliga kollegor. 0
У подне увек идемо у кантину. V-----nc--id-g---v- --l--- til- -e-son-l-est-ura--e-. V__ l_______ g__ v_ a_____ t___ p____________________ V-d l-n-h-i- g-r v- a-l-i- t-l- p-r-o-a-r-s-a-r-n-e-. ----------------------------------------------------- Vid lunchtid går vi alltid till personalrestaurangen. 0
Ја тражим радно место. Jag sö--r-e- a-st-------. J__ s____ e_ a___________ J-g s-k-r e- a-s-ä-l-i-g- ------------------------- Jag söker en anställning. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ja--h-------- -rb-t-lös i et- -r. J__ h__ v____ a________ i e__ å__ J-g h-r v-r-t a-b-t-l-s i e-t å-. --------------------------------- Jag har varit arbetslös i ett år. 0
У овој земљи има превише незапослених. I-d-- --r-la---t--i--s---- a-lt f-r---ng- a-b---l---. I d__ h__ l_____ f____ d__ a___ f__ m____ a__________ I d-t h-r l-n-e- f-n-s d-t a-l- f-r m-n-a a-b-t-l-s-. ----------------------------------------------------- I det här landet finns det allt för många arbetslösa. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?