Рјечник

sr Сати   »   sv Tider

8 [осам]

Сати

Сати

8 [åtta]

Tider

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Извините! U-s-kt-! U_______ U-s-k-a- -------- Ursäkta! 0
Молим Вас, колико је сати? H-- m---e--är------an? H__ m_____ ä_ k_______ H-r m-c-e- ä- k-o-k-n- ---------------------- Hur mycket är klockan? 0
Много хвала! T-c-------cke-. T___ s_ m______ T-c- s- m-c-e-. --------------- Tack så mycket. 0
Један је сат. Klock-n-ä--ett. K______ ä_ e___ K-o-k-n ä- e-t- --------------- Klockan är ett. 0
Два су сата. Klockan är t--. K______ ä_ t___ K-o-k-n ä- t-å- --------------- Klockan är två. 0
Три су сата. Kl------är tre. K______ ä_ t___ K-o-k-n ä- t-e- --------------- Klockan är tre. 0
Четири су сата. K----an-ä---y-a. K______ ä_ f____ K-o-k-n ä- f-r-. ---------------- Klockan är fyra. 0
Пет је сати. K-o-k---ä--f-m. K______ ä_ f___ K-o-k-n ä- f-m- --------------- Klockan är fem. 0
Шест је сати. K-oc--- ä- -e-. K______ ä_ s___ K-o-k-n ä- s-x- --------------- Klockan är sex. 0
Седам је сати. Klo--an--r--j-. K______ ä_ s___ K-o-k-n ä- s-u- --------------- Klockan är sju. 0
Осам је сати. K---kan-ä---t-a. K______ ä_ å____ K-o-k-n ä- å-t-. ---------------- Klockan är åtta. 0
Девет је сати . K----an--r --o. K______ ä_ n___ K-o-k-n ä- n-o- --------------- Klockan är nio. 0
Десет је сати. Kl-c-an-ä- ti-. K______ ä_ t___ K-o-k-n ä- t-o- --------------- Klockan är tio. 0
Једанаест је сати. Klockan -r e---. K______ ä_ e____ K-o-k-n ä- e-v-. ---------------- Klockan är elva. 0
Дванаест је сати. Kloc-an--r-tol-. K______ ä_ t____ K-o-k-n ä- t-l-. ---------------- Klockan är tolv. 0
Једна минута има шездесет секунди. E--m-n------ s-x-i--s-------. E_ m____ h__ s_____ s________ E- m-n-t h-r s-x-i- s-k-n-e-. ----------------------------- En minut har sextio sekunder. 0
Један сат има шездесет минута. En t-m-e -ar ----i- -------. E_ t____ h__ s_____ m_______ E- t-m-e h-r s-x-i- m-n-t-r- ---------------------------- En timme har sextio minuter. 0
Један дан има двадесет и четири сата. E--d-g har -j-g-f--a---mmar. E_ d__ h__ t________ t______ E- d-g h-r t-u-o-y-a t-m-a-. ---------------------------- En dag har tjugofyra timmar. 0

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...