Рјечник

sr Прилози   »   sv Adverb

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [hundra]

Adverb

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
већ једном – још никада någon-gång-–-al-rig någon gång – aldrig n-g-n g-n- – a-d-i- ------------------- någon gång – aldrig 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? H-r--i v--it-- --r--n ---o- gång? Har ni varit i Berlin någon gång? H-r n- v-r-t i B-r-i- n-g-n g-n-? --------------------------------- Har ni varit i Berlin någon gång? 0
Не, још никада. N--, a-d--g. Nej, aldrig. N-j- a-d-i-. ------------ Nej, aldrig. 0
неко – нико nå-on –-i-g-n någon – ingen n-g-n – i-g-n ------------- någon – ingen 0
Познајете ли овде некога? Kä-n---ni någ-n / -ågra-här? Känner ni någon / några här? K-n-e- n- n-g-n / n-g-a h-r- ---------------------------- Känner ni någon / några här? 0
Не, ја не познајем овде никога. N-j,-j-g -ä---r-in-en-(---här. Nej, jag känner ingen (a) här. N-j- j-g k-n-e- i-g-n (-) h-r- ------------------------------ Nej, jag känner ingen (a) här. 0
још – не више Ä-n- -än--e – -n-e--än--e Ännu längre – inte längre Ä-n- l-n-r- – i-t- l-n-r- ------------------------- Ännu längre – inte längre 0
Остајете ли још дуго овде? St-nnar--i ----------- h--? Stannar ni ännu längre här? S-a-n-r n- ä-n- l-n-r- h-r- --------------------------- Stannar ni ännu längre här? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N--,-----s-annar i--- l----- här. Nej, jag stannar inte längre här. N-j- j-g s-a-n-r i-t- l-n-r- h-r- --------------------------------- Nej, jag stannar inte längre här. 0
још нешто – ништа више något m-r-– --ge- -er något mer – inget mer n-g-t m-r – i-g-t m-r --------------------- något mer – inget mer 0
Желите ли још нешто попити? Sk-ll- n- -i-j--h---å-o- m-r------r-ck-? Skulle ni vilja ha något mer att dricka? S-u-l- n- v-l-a h- n-g-t m-r a-t d-i-k-? ---------------------------------------- Skulle ni vilja ha något mer att dricka? 0
Не, ја не желим ништа више. Nej,---g -k-----inte --l-a -a--ågot-me-. Nej, jag skulle inte vilja ha något mer. N-j- j-g s-u-l- i-t- v-l-a h- n-g-t m-r- ---------------------------------------- Nej, jag skulle inte vilja ha något mer. 0
већ нешто – још ништа r--a- -å--t –--n-- in-et redan något – ännu inget r-d-n n-g-t – ä-n- i-g-t ------------------------ redan något – ännu inget 0
Јесте ли већ нешто јели? H-r n---ed-n--tit---g-t? Har ni redan ätit något? H-r n- r-d-n ä-i- n-g-t- ------------------------ Har ni redan ätit något? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N--- -ag---r-i-----ti- n--o- --. Nej, jag har inte ätit något än. N-j- j-g h-r i-t- ä-i- n-g-t ä-. -------------------------------- Nej, jag har inte ätit något än. 0
још неко – нико више n-g-n -e--------- -er någon mer – ingen mer n-g-n m-r – i-g-n m-r --------------------- någon mer – ingen mer 0
Жели ли још неко кафу? S-u-le -åg-- m-r v---- ha --f-e? Skulle någon mer vilja ha kaffe? S-u-l- n-g-n m-r v-l-a h- k-f-e- -------------------------------- Skulle någon mer vilja ha kaffe? 0
Не, нико више. N-j,-i--e--m--. Nej, ingen mer. N-j- i-g-n m-r- --------------- Nej, ingen mer. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.