Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   sv Possessiva pronomen 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sextiosju]

Possessiva pronomen 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
наочале g-a-ögon-n g_________ g-a-ö-o-e- ---------- glasögonen 0
Он је заборавио своје наочале. Han h-r ---m---i---g-asög-n. H__ h__ g____ s___ g________ H-n h-r g-ö-t s-n- g-a-ö-o-. ---------------------------- Han har glömt sina glasögon. 0
Ма где су му наочале? Va- h---h-n si-- ---sö--n --? V__ h__ h__ s___ g_______ d__ V-r h-r h-n s-n- g-a-ö-o- d-? ----------------------------- Var har han sina glasögon då? 0
сат k-----n k______ k-o-k-n ------- klockan 0
Његов сат је покварен. Hans klo-----r sönd-r. H___ k_____ ä_ s______ H-n- k-o-k- ä- s-n-e-. ---------------------- Hans klocka är sönder. 0
Сат виси на зиду. Klo--an--ä--e- på-vä---n. K______ h_____ p_ v______ K-o-k-n h-n-e- p- v-g-e-. ------------------------- Klockan hänger på väggen. 0
пасош pa-set p_____ p-s-e- ------ passet 0
Он је изгубио свој пасош. H-n -ar-fö-lor-t sitt--as-. H__ h__ f_______ s___ p____ H-n h-r f-r-o-a- s-t- p-s-. --------------------------- Han har förlorat sitt pass. 0
Где је онда његов пасош? Va- -ar --n si-- --s--då? V__ h__ h__ s___ p___ d__ V-r h-r h-n s-t- p-s- d-? ------------------------- Var har han sitt pass då? 0
они – њихов / њихова / њихово de - ------ -i-a d_ – d_____ s___ d- – d-r-s- s-n- ---------------- de – deras, sina 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Ba---n--a- -n-e --tta-sina f--ä---a-. B_____ k__ i___ h____ s___ f_________ B-r-e- k-n i-t- h-t-a s-n- f-r-l-r-r- ------------------------------------- Barnen kan inte hitta sina föräldrar. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M-- d-- k---e--ju de--- förä-drar! M__ d__ k_____ j_ d____ f_________ M-n d-r k-m-e- j- d-r-s f-r-l-r-r- ---------------------------------- Men där kommer ju deras föräldrar! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ni - -r N_ – E_ N- – E- ------- Ni – Er 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Hu--va- -r--esa- he-r------r? H__ v__ e_ r____ h___ M______ H-r v-r e- r-s-, h-r- M-l-e-? ----------------------------- Hur var er resa, herr Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? V-r ä--e------ h-rr M-l---? V__ ä_ e_ f___ h___ M______ V-r ä- e- f-u- h-r- M-l-e-? --------------------------- Var är er fru, herr Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ni-–-Er N_ – E_ N- – E- ------- Ni – Er 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Hu- v-- -r-re-a---r---c---dt? H__ v__ e_ r____ f__ S_______ H-r v-r e- r-s-, f-u S-h-i-t- ----------------------------- Hur var er resa, fru Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? V-- är-e- --n--fru---h-i-t? V__ ä_ e_ m___ f__ S_______ V-r ä- e- m-n- f-u S-h-i-t- --------------------------- Var är er man, fru Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!