Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   sv Fråga – förfluten tid 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [åttiosex]

Fråga – förfluten tid 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Vi---n---i-- ---- d- ---d--? Vilken slips hade du på dig? V-l-e- s-i-s h-d- d- p- d-g- ---------------------------- Vilken slips hade du på dig? 0
Који ауто си купио / купила? Vi---n bi---ar d- k-p-? Vilken bil har du köpt? V-l-e- b-l h-r d- k-p-? ----------------------- Vilken bil har du köpt? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? V-lke--t-----g -a---- -r-n--e-er-t-på? Vilken tidning har du prenumererat på? V-l-e- t-d-i-g h-r d- p-e-u-e-e-a- p-? -------------------------------------- Vilken tidning har du prenumererat på? 0
Кога сте видели? V---ha---u s-tt? Vem har du sett? V-m h-r d- s-t-? ---------------- Vem har du sett? 0
Кога сте срели? V-m--a--d- --äffa-? Vem har du träffat? V-m h-r d- t-ä-f-t- ------------------- Vem har du träffat? 0
Кога сте препознали? V----ar----k-nt--g--? Vem har du känt igen? V-m h-r d- k-n- i-e-? --------------------- Vem har du känt igen? 0
Када сте устали? När -ar ni--åt--up-? När har ni gått upp? N-r h-r n- g-t- u-p- -------------------- När har ni gått upp? 0
Када сте почели? N-r har--i-bör-a-? När har ni börjat? N-r h-r n- b-r-a-? ------------------ När har ni börjat? 0
Када сте престали? N-r ------ -lu--t? När har ni slutat? N-r h-r n- s-u-a-? ------------------ När har ni slutat? 0
Зашто сте се пробудили? Va--ör-har----v-kn-t? Varför har ni vaknat? V-r-ö- h-r n- v-k-a-? --------------------- Varför har ni vaknat? 0
Зашто сте постали учитељ? Va-fö--b-ev--i-lära--? Varför blev ni lärare? V-r-ö- b-e- n- l-r-r-? ---------------------- Varför blev ni lärare? 0
Зашто сте узели такси? V--för -ar--i --g------t---? Varför har ni tagit en taxi? V-r-ö- h-r n- t-g-t e- t-x-? ---------------------------- Varför har ni tagit en taxi? 0
Одакле сте дошли? Va-t --mm-r--- ----n? Vart kommer ni ifrån? V-r- k-m-e- n- i-r-n- --------------------- Vart kommer ni ifrån? 0
Где сте ишли? V-rt---r ---gå--? Vart har ni gått? V-r- h-r n- g-t-? ----------------- Vart har ni gått? 0
Где сте били? V-----r ni va-it? Var har ni varit? V-r h-r n- v-r-t- ----------------- Var har ni varit? 0
Коме си помогао / помогла? V-m--a- -- --ä-pt? Vem har du hjälpt? V-m h-r d- h-ä-p-? ------------------ Vem har du hjälpt? 0
Коме си писао / писала? Ve--h------sk--vit ti--? Vem har du skrivit till? V-m h-r d- s-r-v-t t-l-? ------------------------ Vem har du skrivit till? 0
Коме си одговорио / одговорила? V-m-har-d-------t? Vem har du svarat? V-m h-r d- s-a-a-? ------------------ Vem har du svarat? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...