Рјечник

sr Везници 3   »   pl Spójniki 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [dziewięćdziesiąt sześć]

Spójniki 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. W--anę- --k ty-------z--n--b-d-ik. W______ j__ t____ z_______ b______ W-t-n-, j-k t-l-o z-d-w-n- b-d-i-. ---------------------------------- Wstanę, jak tylko zadzwoni budzik. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Z--z--am b-ć śpiąc- ---p-ą--,--a--t--ko -a- się -c---. Z_______ b__ ś_____ / ś______ j__ t____ m__ s__ u_____ Z-c-y-a- b-ć ś-i-c- / ś-i-c-, j-k t-l-o m-m s-ę u-z-ć- ------------------------------------------------------ Zaczynam być śpiący / śpiąca, jak tylko mam się uczyć. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. P-zestanę -r-cowa-- --k--ylk- -ko-----60 --t. P________ p________ j__ t____ s______ 6_ l___ P-z-s-a-ę p-a-o-a-, j-k t-l-o s-o-c-ę 6- l-t- --------------------------------------------- Przestanę pracować, jak tylko skończę 60 lat. 0
Када ћете позвати? K-e-y-pan-/ --ni z--zwo--? K____ p__ / p___ z________ K-e-y p-n / p-n- z-d-w-n-? -------------------------- Kiedy pan / pani zadzwoni? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Ja- t---o-będę m--- -hwil--cz---. J__ t____ b___ m___ c_____ c_____ J-k t-l-o b-d- m-e- c-w-l- c-a-u- --------------------------------- Jak tylko będę mieć chwilę czasu. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. O- -a-----i,-jak tyl--------e-m-ał t---hę --asu. O_ z________ j__ t____ b_____ m___ t_____ c_____ O- z-d-w-n-, j-k t-l-o b-d-i- m-a- t-o-h- c-a-u- ------------------------------------------------ On zadzwoni, jak tylko będzie miał trochę czasu. 0
Колико дуго ћете радити? Jak-długo b-dz-e --n-/ -a-i---aco--ć? J__ d____ b_____ p__ / p___ p________ J-k d-u-o b-d-i- p-n / p-n- p-a-o-a-? ------------------------------------- Jak długo będzie pan / pani pracować? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. B--- ----o-----a---łu-----ak-ty-ko -ęd---ó-ł-/ mo-ł-. B___ p_______ t__ d_____ j__ t____ b___ m___ / m_____ B-d- p-a-o-a- t-k d-u-o- j-k t-l-o b-d- m-g- / m-g-a- ----------------------------------------------------- Będę pracować tak długo, jak tylko będę mógł / mogła. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Bę-----acow-ć--ak dłu-o,---k-t-l-o-b-d-----o-----z---wa. B___ p_______ t__ d_____ j__ t____ b___ z_____ / z______ B-d- p-a-o-a- t-k d-u-o- j-k t-l-o b-d- z-r-w- / z-r-w-. -------------------------------------------------------- Będę pracować tak długo, jak tylko będę zdrowy / zdrowa. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. O- --ży - ł-ż-- z-m--st pr-c-w-ć. O_ l___ w ł____ z______ p________ O- l-ż- w ł-ż-u z-m-a-t p-a-o-a-. --------------------------------- On leży w łóżku zamiast pracować. 0
Она чита новине уместо да кува. O-- cz-t--g---t---ami--t -ot-w-ć. O__ c____ g_____ z______ g_______ O-a c-y-a g-z-t- z-m-a-t g-t-w-ć- --------------------------------- Ona czyta gazetę zamiast gotować. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. O--s-edzi w kn--pie- za--ast-iś- -- d-mu. O_ s_____ w k_______ z______ i__ d_ d____ O- s-e-z- w k-a-p-e- z-m-a-t i-ć d- d-m-. ----------------------------------------- On siedzi w knajpie, zamiast iść do domu. 0
Колико ја знам, он станује овде. O i-e mi w-ad-mo,--n--utaj----s-k-. O i__ m_ w_______ o_ t____ m_______ O i-e m- w-a-o-o- o- t-t-j m-e-z-a- ----------------------------------- O ile mi wiadomo, on tutaj mieszka. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. O--le m----a-o-o, je-o ż-n- j--- ----a. O i__ m_ w_______ j___ ż___ j___ c_____ O i-e m- w-a-o-o- j-g- ż-n- j-s- c-o-a- --------------------------------------- O ile mi wiadomo, jego żona jest chora. 0
Колико ја знам, он је незапослен. O il--mi-w-a-omo- on--e---b-zro-o---. O i__ m_ w_______ o_ j___ b__________ O i-e m- w-a-o-o- o- j-s- b-z-o-o-n-. ------------------------------------- O ile mi wiadomo, on jest bezrobotny. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Zas--ł-m /--asp-łam--w--rz----n-- --z-- b------- był-bym ----t--l-ie. Z_______ / Z________ w p_________ r____ b_____ / b______ p___________ Z-s-a-e- / Z-s-a-a-, w p-z-c-w-y- r-z-e b-ł-y- / b-ł-b-m p-n-t-a-n-e- --------------------------------------------------------------------- Zaspałem / Zaspałam, w przeciwnym razie byłbym / byłabym punktualnie. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Spó----e--/---óź----m-si- -- -uto-us,-- p-zec----- --zi- by-b-- /--ył---m --n-t----i-. S________ / S________ s__ n_ a_______ w p_________ r____ b_____ / b______ p___________ S-ó-n-ł-m / S-ó-n-ł-m s-ę n- a-t-b-s- w p-z-c-w-y- r-z-e b-ł-y- / b-ł-b-m p-n-t-a-n-e- -------------------------------------------------------------------------------------- Spóźniłem / Spóźniłam się na autobus, w przeciwnym razie byłbym / byłabym punktualnie. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Nie--o-łem / mogł-m --a---ć -rogi--w-prz-c--nym -azie-byłb-m --by-abym -u---u-l-ie. N__ m_____ / m_____ z______ d_____ w p_________ r____ b_____ / b______ p___________ N-e m-g-e- / m-g-a- z-a-e-ć d-o-i- w p-z-c-w-y- r-z-e b-ł-y- / b-ł-b-m p-n-t-a-n-e- ----------------------------------------------------------------------------------- Nie mogłem / mogłam znaleźć drogi, w przeciwnym razie byłbym / byłabym punktualnie. 0

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!