Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   pl Zaimki dzierżawcze 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sześćdziesiąt siedem]

Zaimki dzierżawcze 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
наочале okul--y o______ o-u-a-y ------- okulary 0
Он је заборавио своје наочале. On -ap--n--ł -w-i-- -ku-a--w. O_ z________ s_____ o________ O- z-p-m-i-ł s-o-c- o-u-a-ó-. ----------------------------- On zapomniał swoich okularów. 0
Ма где су му наочале? G---- on ma---oje---ular-? G____ o_ m_ s____ o_______ G-z-e o- m- s-o-e o-u-a-y- -------------------------- Gdzie on ma swoje okulary? 0
сат z--ar z____ z-g-r ----- zegar 0
Његов сат је покварен. Jego zegar -e-----psu-y. J___ z____ j___ z_______ J-g- z-g-r j-s- z-p-u-y- ------------------------ Jego zegar jest zepsuty. 0
Сат виси на зиду. T-n z--a-----i--- śc---i-. T__ z____ w___ n_ ś_______ T-n z-g-r w-s- n- ś-i-n-e- -------------------------- Ten zegar wisi na ścianie. 0
пасош p-----rt p_______ p-s-p-r- -------- paszport 0
Он је изгубио свој пасош. O- z-------w----aszpo-t. O_ z_____ s___ p________ O- z-u-i- s-ó- p-s-p-r-. ------------------------ On zgubił swój paszport. 0
Где је онда његов пасош? G-zi------- ------as-por-? G____ o_ m_ s___ p________ G-z-e o- m- s-ó- p-s-p-r-? -------------------------- Gdzie on ma swój paszport? 0
они – њихов / њихова / њихово o---- o-- - i-h o__ / o__ – i__ o-i / o-e – i-h --------------- oni / one – ich 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Te ---eci n-e------z--leź----o--- rod-iców. T_ d_____ n__ m___ z______ s_____ r________ T- d-i-c- n-e m-g- z-a-e-ć s-o-c- r-d-i-ó-. ------------------------------------------- Te dzieci nie mogą znaleźć swoich rodziców. 0
Али ето долазе њихови родитељи! P--ec-e- ta----ą ju- -c- r-dzi-e! P_______ t__ i__ j__ i__ r_______ P-z-c-e- t-m i-ą j-ż i-h r-d-i-e- --------------------------------- Przecież tam idą już ich rodzice! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше pan-- -a-a p__ – p___ p-n – p-n- ---------- pan – pana 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ja- -inę-a p--a --dró-- -ani--Mü--er? J__ m_____ p___ p______ p____ M______ J-k m-n-ł- p-n- p-d-ó-, p-n-e M-l-e-? ------------------------------------- Jak minęła pana podróż, panie Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Gdzi-------p-na-ż-n-- pani---ü---r? G____ j___ p___ ż____ p____ M______ G-z-e j-s- p-n- ż-n-, p-n-e M-l-e-? ----------------------------------- Gdzie jest pana żona, panie Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше p-ni –--ani p___ – p___ p-n- – p-n- ----------- pani – pani 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? J-k --n-----ani p--------an- -c--idt? J__ m_____ p___ p______ p___ S_______ J-k m-n-ł- p-n- p-d-ó-, p-n- S-h-i-t- ------------------------------------- Jak minęła pani podróż, pani Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? G--ie --s--p-----ą-, ---- S-hmi-t? G____ j___ p___ m___ p___ S_______ G-z-e j-s- p-n- m-ż- p-n- S-h-i-t- ---------------------------------- Gdzie jest pani mąż, pani Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!