Рјечник

sr Везници 3   »   cs Spojky 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [devadesát šest]

Spojky 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. Vs-anu- --kmil- -az-----b-d-k. V______ j______ z______ b_____ V-t-n-, j-k-i-e z-z-o-í b-d-k- ------------------------------ Vstanu, jakmile zazvoní budík. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. J--- un--ený- j-------s--m---u--t. J___ u_______ j______ s_ m__ u____ J-e- u-a-e-ý- j-k-i-e s- m-m u-i-. ---------------------------------- Jsem unavený, jakmile se mám učit. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. Př-s---u-pr----at,-a--------- 60. P_______ p________ a_ m_ b___ 6__ P-e-t-n- p-a-o-a-, a- m- b-d- 6-. --------------------------------- Přestanu pracovat, až mi bude 60. 0
Када ћете позвати? Kdy-zavo-áte? K__ z________ K-y z-v-l-t-? ------------- Kdy zavoláte? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Až bu-u-mít--r-----ča--. A_ b___ m__ t_____ č____ A- b-d- m-t t-o-h- č-s-. ------------------------ Až budu mít trochu času. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Z--olá,--ž---d----- tr-chu--a-u. Z______ a_ b___ m__ t_____ č____ Z-v-l-, a- b-d- m-t t-o-h- č-s-. -------------------------------- Zavolá, až bude mít trochu času. 0
Колико дуго ћете радити? Ja---louho-b----e--ra--v-t? J__ d_____ b_____ p________ J-k d-o-h- b-d-t- p-a-o-a-? --------------------------- Jak dlouho budete pracovat? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. Bu----r---vat, doku---udu-m---. B___ p________ d____ b___ m____ B-d- p-a-o-a-, d-k-d b-d- m-c-. ------------------------------- Budu pracovat, dokud budu moci. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. B--u -r-c----- d---d--u-- -dra---- zdr---. B___ p________ d____ b___ z_____ / z______ B-d- p-a-o-a-, d-k-d b-d- z-r-v- / z-r-v-. ------------------------------------------ Budu pracovat, dokud budu zdravý / zdravá. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. L-ží - p-st---, -íst---b- pr-c--a-. L___ v p_______ m____ a__ p________ L-ž- v p-s-e-i- m-s-o a-y p-a-o-a-. ----------------------------------- Leží v posteli, místo aby pracoval. 0
Она чита новине уместо да кува. Čte--- čas-pis, -ís-- -b- va-il-. Č__ s_ č_______ m____ a__ v______ Č-e s- č-s-p-s- m-s-o a-y v-ř-l-. --------------------------------- Čte si časopis, místo aby vařila. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. S--í v--os-od---m--t- -b--še----m-. S___ v h_______ m____ a__ š__ d____ S-d- v h-s-o-ě- m-s-o a-y š-l d-m-. ----------------------------------- Sedí v hospodě, místo aby šel domů. 0
Колико ја знам, он станује овде. Po-u----m- -yd-----e. P____ v___ b____ z___ P-k-d v-m- b-d-í z-e- --------------------- Pokud vím, bydlí zde. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. Pok-d --m,--e---ho ---- ne-ocn-. P____ v___ j_ j___ ž___ n_______ P-k-d v-m- j- j-h- ž-n- n-m-c-á- -------------------------------- Pokud vím, je jeho žena nemocná. 0
Колико ја знам, он је незапослен. Poku----m,--e-n--a---tn-ný. P____ v___ j_ n____________ P-k-d v-m- j- n-z-m-s-n-n-. --------------------------- Pokud vím, je nezaměstnaný. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Zasp-- ---as--l---s-m, -ina--b--- -ři--- - --išl---čas. Z_____ / z______ j____ j____ b___ p_____ / p_____ v____ Z-s-a- / z-s-a-a j-e-, j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. ------------------------------------------------------- Zaspal / zaspala jsem, jinak bych přišel / přišla včas. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Z--ška--/----šk--a---em--u-o-u-, -i--k -ych p---e- --p-iš---vč-s. Z______ / z_______ j___ a_______ j____ b___ p_____ / p_____ v____ Z-e-k-l / z-e-k-l- j-e- a-t-b-s- j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. ----------------------------------------------------------------- Zmeškal / zmeškala jsem autobus, jinak bych přišel / přišla včas. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Ne---el-/ --n-š-----e---e-tu--j--ak by-h --iše--/ přišla -čas. N______ / n______ j___ c_____ j____ b___ p_____ / p_____ v____ N-n-š-l / n-n-š-a j-e- c-s-u- j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. -------------------------------------------------------------- Nenašel / nenašla jsem cestu, jinak bych přišel / přišla včas. 0

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!