Рјечник

sr Везници 3   »   no Konjunksjoner 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [nittiseks]

Konjunksjoner 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. Jeg----r--p- så-s-art v--ke-kl---a -i-g--. J__ s___ o__ s_ s____ v___________ r______ J-g s-å- o-p s- s-a-t v-k-e-k-o-k- r-n-e-. ------------------------------------------ Jeg står opp så snart vekkerklokka ringer. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Jeg --i- --et---å--nar- jeg s--l lær-. J__ b___ t____ s_ s____ j__ s___ l____ J-g b-i- t-e-t s- s-a-t j-g s-a- l-r-. -------------------------------------- Jeg blir trett så snart jeg skal lære. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. Jeg-slut-e--- jo--e--å--j-- -l-r--eks-i. J__ s______ å j____ n__ j__ b___ s______ J-g s-u-t-r å j-b-e n-r j-g b-i- s-k-t-. ---------------------------------------- Jeg slutter å jobbe når jeg blir seksti. 0
Када ћете позвати? Når-r-n-er d-? N__ r_____ d__ N-r r-n-e- d-? -------------- Når ringer du? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Så--n--t-jeg h---t--. S_ s____ j__ h__ t___ S- s-a-t j-g h-r t-d- --------------------- Så snart jeg har tid. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Ha-----ger-s- snart---n---- -id. H__ r_____ s_ s____ h__ h__ t___ H-n r-n-e- s- s-a-t h-n h-r t-d- -------------------------------- Han ringer så snart han har tid. 0
Колико дуго ћете радити? Hvor ----- s--l--u-jo--e? H___ l____ s___ d_ j_____ H-o- l-n-e s-a- d- j-b-e- ------------------------- Hvor lenge skal du jobbe? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. J-- s-al-j---e-s- l-nge jeg ka-. J__ s___ j____ s_ l____ j__ k___ J-g s-a- j-b-e s- l-n-e j-g k-n- -------------------------------- Jeg skal jobbe så lenge jeg kan. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Jeg-s-a- j---- så-le--e-je- er-f-i--. J__ s___ j____ s_ l____ j__ e_ f_____ J-g s-a- j-b-e s- l-n-e j-g e- f-i-k- ------------------------------------- Jeg skal jobbe så lenge jeg er frisk. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. H-n--ig--r i s-ng--- s------f-r-å --b-e. H__ l_____ i s____ i s_____ f__ å j_____ H-n l-g-e- i s-n-a i s-e-e- f-r å j-b-e- ---------------------------------------- Han ligger i senga i stedet for å jobbe. 0
Она чита новине уместо да кува. H-- l--e---v-sen i st---t---- å -----mat. H__ l____ a_____ i s_____ f__ å l___ m___ H-n l-s-r a-i-e- i s-e-e- f-r å l-g- m-t- ----------------------------------------- Hun leser avisen i stedet for å lage mat. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. H-n ---t-r--å---b-n---s-e--t for-- gå-hj--. H__ s_____ p_ p____ i s_____ f__ å g_ h____ H-n s-t-e- p- p-b-n i s-e-e- f-r å g- h-e-. ------------------------------------------- Han sitter på puben i stedet for å gå hjem. 0
Колико ја знам, он станује овде. S- -id----g v---b-- h-- he-. S_ v___ j__ v__ b__ h__ h___ S- v-d- j-g v-t b-r h-n h-r- ---------------------------- Så vidt jeg vet bor han her. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. Så v-dt-je----t--r -o-a-han- --k. S_ v___ j__ v__ e_ k___ h___ s___ S- v-d- j-g v-t e- k-n- h-n- s-k- --------------------------------- Så vidt jeg vet er kona hans syk. 0
Колико ја знам, он је незапослен. S----dt -e-------r-ha- a--ei---ed--. S_ v___ j__ v__ e_ h__ a____________ S- v-d- j-g v-t e- h-n a-b-i-s-e-i-. ------------------------------------ Så vidt jeg vet er han arbeidsledig. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Jeg-hadd- -om--t--idsn-- --r-o- -e- -----h-d---fo-s--et -e-. J__ h____ k_____ t______ d_____ j__ i___ h____ f_______ m___ J-g h-d-e k-m-e- t-d-n-k d-r-o- j-g i-k- h-d-e f-r-o-e- m-g- ------------------------------------------------------------ Jeg hadde kommet tidsnok dersom jeg ikke hadde forsovet meg. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Jeg ha-de-----e---idsno----i--j-- i-k- hadde --stet--u---n. J__ h____ k_____ t______ h___ j__ i___ h____ m_____ b______ J-g h-d-e k-m-e- t-d-n-k h-i- j-g i-k- h-d-e m-s-e- b-s-e-. ----------------------------------------------------------- Jeg hadde kommet tidsnok hvis jeg ikke hadde mistet bussen. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Jeg-k---i-ke-i----- f-r-- je--i-ke ---t-v-i--. J__ k__ i___ i t___ f____ j__ i___ f___ v_____ J-g k-m i-k- i t-d- f-r-i j-g i-k- f-n- v-i-n- ---------------------------------------------- Jeg kom ikke i tide fordi jeg ikke fant veien. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!