Рјечник

sr Везници 3   »   lv Saikļi 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [deviņdesmit seši]

Saikļi 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. Es--eļo-- ----ko zvana-mod-n-t---. E_ c_____ l_____ z____ m__________ E- c-ļ-s- l-d-k- z-a-a m-d-n-t-j-. ---------------------------------- Es ceļos, līdzko zvana modinātājs. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Es-j--os-no-uru--,-lī-zko--a- jā--- ----tie-. E_ j____ n________ l_____ m__ j____ m________ E- j-t-s n-g-r-s-, l-d-k- m-n j-s-k m-c-t-e-. --------------------------------------------- Es jūtos nogurusi, līdzko man jāsāk mācīties. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. Es p--tr--k-- --rā---, lī-zk- --- -ūs 6-. E_ p_________ s_______ l_____ m__ b__ 6__ E- p-r-r-u-š- s-r-d-t- l-d-k- m-n b-s 6-. ----------------------------------------- Es pārtraukšu strādāt, līdzko man būs 60. 0
Када ћете позвати? Kad -ū--piezva-īs-et? K__ J__ p____________ K-d J-s p-e-v-n-s-e-? --------------------- Kad Jūs piezvanīsiet? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. L--zko-m-n b-- ac-m---lis-laika. L_____ m__ b__ a_________ l_____ L-d-k- m-n b-s a-u-i-k-i- l-i-a- -------------------------------- Līdzko man būs acumirklis laika. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. V-ņ---iez-an-s---ī-zk---i----bū---ed--dz---i-a. V___ p_________ l_____ v____ b__ n______ l_____ V-ņ- p-e-v-n-s- l-d-k- v-ņ-m b-s n-d-u-z l-i-a- ----------------------------------------------- Viņš piezvanīs, līdzko viņam būs nedaudz laika. 0
Колико дуго ћете радити? C-k --gi Jūs--tr----ie-? C__ i___ J__ s__________ C-k i-g- J-s s-r-d-s-e-? ------------------------ Cik ilgi Jūs strādāsiet? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. Es --rādāš-,-ka--- v-r--u. E_ s________ k____ v______ E- s-r-d-š-, k-m-r v-r-š-. -------------------------- Es strādāšu, kamēr varēšu. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. E- -trādāš---kamēr --e--b-š--ve----. E_ s________ k____ v___ b___ v______ E- s-r-d-š-, k-m-r v-e- b-š- v-s-l-. ------------------------------------ Es strādāšu, kamēr vien būšu vesela. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. V-ņš-g-ļ gult- -ā v-e----la--strādāt-. V___ g__ g____ t_ v_____ l__ s________ V-ņ- g-ļ g-l-ā t- v-e-ā- l-i s-r-d-t-. -------------------------------------- Viņš guļ gultā tā vietā, lai strādātu. 0
Она чита новине уместо да кува. V--a --s---v----t--vi-t----ai --t-v-t-----. V___ l___ a____ t_ v_____ l__ g_______ ē___ V-ņ- l-s- a-ī-i t- v-e-ā- l-i g-t-v-t- ē-t- ------------------------------------------- Viņa lasa avīzi tā vietā, lai gatavotu ēst. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. V--- --ž--rod--ņā -- ----ā- l---ie-- ---ās. V___ s__ k_______ t_ v_____ l__ i___ m_____ V-ņ- s-ž k-o-z-ņ- t- v-e-ā- l-i i-t- m-j-s- ------------------------------------------- Viņš sēž krodziņā tā vietā, lai ietu mājās. 0
Колико ја знам, он станује овде. Ci--es----u--v-ņ--d-īvo še--. C__ e_ z____ v___ d____ š____ C-k e- z-n-, v-ņ- d-ī-o š-i-. ----------------------------- Cik es zinu, viņš dzīvo šeit. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. Ci- -s ----,---ņ- s-e-a -------a. C__ e_ z____ v___ s____ i_ s_____ C-k e- z-n-, v-ņ- s-e-a i- s-i-a- --------------------------------- Cik es zinu, viņa sieva ir slima. 0
Колико ја знам, он је незапослен. C-- e----nu- -iņš i--b-- --rb-. C__ e_ z____ v___ i_ b__ d_____ C-k e- z-n-, v-ņ- i- b-z d-r-a- ------------------------------- Cik es zinu, viņš ir bez darba. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Es-a--gu-ēj-s,----ā---es --t--bijusi-l-i--. E_ a__________ c_____ e_ b___ b_____ l_____ E- a-z-u-ē-o-, c-t-d- e- b-t- b-j-s- l-i-ā- ------------------------------------------- Es aizgulējos, citādi es būtu bijusi laikā. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Es n--a--j- -ut--us----i--d---s-bū-u---j--i --ikā. E_ n_______ a________ c_____ e_ b___ b_____ l_____ E- n-k-v-j- a-t-b-s-, c-t-d- e- b-t- b-j-s- l-i-ā- -------------------------------------------------- Es nokavēju autobusu, citādi es būtu bijusi laikā. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Es-n-at---- par-i-------- citā-- ---bū-u--iju-i l-i--. E_ n_______ p______ c____ c_____ e_ b___ b_____ l_____ E- n-a-r-d- p-r-i-o c-ļ-, c-t-d- e- b-t- b-j-s- l-i-ā- ------------------------------------------------------ Es neatradu pareizo ceļu, citādi es būtu bijusi laikā. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!