Рјечник

sr Везници 3   »   sk Spojky 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [deväťesiatšesť]

Spojky 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. Vs---em------č---azvoní -ud--. V_______ l__ č_ z______ b_____ V-t-n-m- l-n č- z-z-o-í b-d-k- ------------------------------ Vstanem, len čo zazvoní budík. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. S-- -n-vený- len č- -a --- -č-ť. S__ u_______ l__ č_ s_ m__ u____ S-m u-a-e-ý- l-n č- s- m-m u-i-. -------------------------------- Som unavený, len čo sa mám učiť. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. Pr-st-n-m p--c-v--- -en-č--budem-ma----. P________ p________ l__ č_ b____ m__ 6__ P-e-t-n-m p-a-o-a-, l-n č- b-d-m m-ť 6-. ---------------------------------------- Prestanem pracovať, len čo budem mať 60. 0
Када ћете позвати? K-d---avo--te? K___ z________ K-d- z-v-l-t-? -------------- Kedy zavoláte? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Le- č- -ud-- m-----ví-u-ča-. L__ č_ b____ m__ c_____ č___ L-n č- b-d-m m-ť c-v-ľ- č-s- ---------------------------- Len čo budem mať chvíľu čas. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Za-o--- --n -o -u-- --ť----. Z______ l__ č_ b___ m__ č___ Z-v-l-, l-n č- b-d- m-ť č-s- ---------------------------- Zavolá, len čo bude mať čas. 0
Колико дуго ћете радити? A-o ---- bu-et- -ra-o-a-? A__ d___ b_____ p________ A-o d-h- b-d-t- p-a-o-a-? ------------------------- Ako dlho budete pracovať? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. Bude- --a-ovať- -o-iaľ b-dem m-cť. B____ p________ p_____ b____ m____ B-d-m p-a-o-a-, p-k-a- b-d-m m-c-. ---------------------------------- Budem pracovať, pokiaľ budem môcť. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. B---m -r-cov-ť, ---ia- b-dem-zdravý. B____ p________ p_____ b____ z______ B-d-m p-a-o-a-, p-k-a- b-d-m z-r-v-. ------------------------------------ Budem pracovať, pokiaľ budem zdravý. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. Lež- ---ost-li-namies-o---ho, ab- pra-o--l. L___ v p______ n_______ t____ a__ p________ L-ž- v p-s-e-i n-m-e-t- t-h-, a-y p-a-o-a-. ------------------------------------------- Leží v posteli namiesto toho, aby pracoval. 0
Она чита новине уместо да кува. Č-t- -o--n- n-m--s-o toho, --y v-r--a. Č___ n_____ n_______ t____ a__ v______ Č-t- n-v-n- n-m-e-t- t-h-, a-y v-r-l-. -------------------------------------- Číta noviny namiesto toho, aby varila. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. S-d- ---r-me ---ie--- t-h-, a-y--ši-l domov. S___ v k____ n_______ t____ a__ i____ d_____ S-d- v k-č-e n-m-e-t- t-h-, a-y i-i-l d-m-v- -------------------------------------------- Sedí v krčme namiesto toho, aby išiel domov. 0
Колико ја знам, он станује овде. P---aľ-vi--, b-v--t-. P_____ v____ b___ t__ P-k-a- v-e-, b-v- t-. --------------------- Pokiaľ viem, býva tu. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. Poki-- -i-m,--e -e-o-žen--ch---. P_____ v____ j_ j___ ž___ c_____ P-k-a- v-e-, j- j-h- ž-n- c-o-á- -------------------------------- Pokiaľ viem, je jeho žena chorá. 0
Колико ја знам, он је незапослен. Pokiaľ v-em, j---ez-------n-. P_____ v____ j_ n____________ P-k-a- v-e-, j- n-z-m-s-n-n-. ----------------------------- Pokiaľ viem, je nezamestnaný. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Za-pa- ---,---a--b----m-bo--do--ví--y. Z_____ s___ i___ b_ s__ b__ d_________ Z-s-a- s-m- i-a- b- s-m b-l d-c-v-ľ-y- -------------------------------------- Zaspal som, inak by som bol dochvíľny. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Zm-škal--om a--ob-s--i--------o---ol doc--íľ--. Z______ s__ a_______ i___ b_ s__ b__ d_________ Z-e-k-l s-m a-t-b-s- i-a- b- s-m b-l d-c-v-ľ-y- ----------------------------------------------- Zmeškal som autobus, inak by som bol dochvíľny. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. N---š--- --m--es--,-in---b------bo- d----í---. N_______ s__ c_____ i___ b_ s__ b__ d_________ N-n-š-e- s-m c-s-u- i-a- b- s-m b-l d-c-v-ľ-y- ---------------------------------------------- Nenašiel som cestu, inak by som bol dochvíľny. 0

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!