Рјечник

sr Везници 3   »   it Congiunzioni 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [novantasei]

Congiunzioni 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. M--a-zo-appe-a --o-a--a--v-g---. M_ a___ a_____ s____ l_ s_______ M- a-z- a-p-n- s-o-a l- s-e-l-a- -------------------------------- Mi alzo appena suona la sveglia. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Mi st--c---pp----i-i-io-a stu-i-r-. M_ s_____ a_____ i_____ a s________ M- s-a-c- a-p-n- i-i-i- a s-u-i-r-. ----------------------------------- Mi stanco appena inizio a studiare. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. Smett--di---vo-are--ppena f--ci--s-ss-----nn-. S_____ d_ l_______ a_____ f_____ s____________ S-e-t- d- l-v-r-r- a-p-n- f-c-i- s-s-a-t-a-n-. ---------------------------------------------- Smetto di lavorare appena faccio sessant’anni. 0
Када ћете позвати? Qu-n-- --le--n-? Q_____ t________ Q-a-d- t-l-f-n-? ---------------- Quando telefona? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Appe-- -- -- m-ment- di-te--o. A_____ h_ u_ m______ d_ t_____ A-p-n- h- u- m-m-n-o d- t-m-o- ------------------------------ Appena ho un momento di tempo. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Lu- ------na--p-e-a ha -n-po- di t-mp-. L__ t_______ a_____ h_ u_ p__ d_ t_____ L-i t-l-f-n- a-p-n- h- u- p-’ d- t-m-o- --------------------------------------- Lui telefona appena ha un po’ di tempo. 0
Колико дуго ћете радити? Qu-nto --mp- l---rerà? Q_____ t____ l________ Q-a-t- t-m-o l-v-r-r-? ---------------------- Quanto tempo lavorerà? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. L--orerò--in-h---otr-. L_______ f_____ p_____ L-v-r-r- f-n-h- p-t-ò- ---------------------- Lavorerò finché potrò. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. L-vor--ò---n--é-s-r---an-. L_______ f_____ s___ s____ L-v-r-r- f-n-h- s-r- s-n-. -------------------------- Lavorerò finché sarò sano. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. Sta --letto---v-c- -i--a-o----. S__ a l____ i_____ d_ l________ S-a a l-t-o i-v-c- d- l-v-r-r-. ------------------------------- Sta a letto invece di lavorare. 0
Она чита новине уместо да кува. L------ge--l g-o----e--nvece-d--c--in-r-. L__ l____ i_ g_______ i_____ d_ c________ L-i l-g-e i- g-o-n-l- i-v-c- d- c-c-n-r-. ----------------------------------------- Lei legge il giornale invece di cucinare. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. L-- st---l bar-i-v-ce di----a-e---ca-a. L__ s__ a_ b__ i_____ d_ a_____ a c____ L-i s-a a- b-r i-v-c- d- a-d-r- a c-s-. --------------------------------------- Lui sta al bar invece di andare a casa. 0
Колико ја знам, он станује овде. A q--nt- -- -u------a-qui. A q_____ s_ l__ a____ q___ A q-a-t- s- l-i a-i-a q-i- -------------------------- A quanto so lui abita qui. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. A--ua-to s--su- m--lie-- malata. A q_____ s_ s__ m_____ è m______ A q-a-t- s- s-a m-g-i- è m-l-t-. -------------------------------- A quanto so sua moglie è malata. 0
Колико ја знам, он је незапослен. A -ua-to-so l---- di---c---t-. A q_____ s_ l__ è d___________ A q-a-t- s- l-i è d-s-c-u-a-o- ------------------------------ A quanto so lui è disoccupato. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. No- -i -ono s--gli--o-i--t-mpo- a-tr--enti--a-ei -t-t---un-ual-. N__ m_ s___ s________ i_ t_____ a_________ s____ s____ p________ N-n m- s-n- s-e-l-a-o i- t-m-o- a-t-i-e-t- s-r-i s-a-o p-n-u-l-. ---------------------------------------------------------------- Non mi sono svegliato in tempo, altrimenti sarei stato puntuale. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. A--v--perso-l---to---,------m-----s-re- -t-t- pun--a-e. A____ p____ l_________ a_________ s____ s____ p________ A-e-o p-r-o l-a-t-b-s- a-t-i-e-t- s-r-i s-a-o p-n-u-l-. ------------------------------------------------------- Avevo perso l’autobus, altrimenti sarei stato puntuale. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. No----ova-- l--s-----, al-r----t--sa-ei sta-o---n-u-l-. N__ t______ l_ s______ a_________ s____ s____ p________ N-n t-o-a-o l- s-r-d-, a-t-i-e-t- s-r-i s-a-o p-n-u-l-. ------------------------------------------------------- Non trovavo la strada, altrimenti sarei stato puntuale. 0

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!