Рјечник

sr Радити   »   pl Praca

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [pięćdziesiąt pięć]

Praca

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Шта сте по занимању? C-y--------n-/ pani -ajmu-- --------? C___ s__ p__ / p___ z______ z________ C-y- s-ę p-n / p-n- z-j-u-e z-w-d-w-? ------------------------------------- Czym się pan / pani zajmuje zawodowo? 0
Мој муж је по занимању доктор. Mó- m-- jest - -aw-d---e------. M__ m__ j___ z z_____ l________ M-j m-ż j-s- z z-w-d- l-k-r-e-. ------------------------------- Mój mąż jest z zawodu lekarzem. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Pr---ję -- pół e---u-ja-o p-e------r--. P______ n_ p__ e____ j___ p____________ P-a-u-ę n- p-ł e-a-u j-k- p-e-ę-n-a-k-. --------------------------------------- Pracuję na pół etatu jako pielęgniarka. 0
Ускоро ћемо добити пензију. W-r-tc- --j-zi--- -a----r-turę. W______ p________ n_ e_________ W-r-t-e p-j-z-e-y n- e-e-y-u-ę- ------------------------------- Wkrótce pójdziemy na emeryturę. 0
Али су порези високи. A-e poda--i s- wyso--e. A__ p______ s_ w_______ A-e p-d-t-i s- w-s-k-e- ----------------------- Ale podatki są wysokie. 0
И здравствено осигурање је високо. I --ezp---zeni- zd---o-n- j--- w--o--e. I u____________ z________ j___ w_______ I u-e-p-e-z-n-e z-r-w-t-e j-s- w-s-k-e- --------------------------------------- I ubezpieczenie zdrowotne jest wysokie. 0
Шта желиш једном постати? K-- ---es- ki-d---zosta-? K__ c_____ k_____ z______ K-m c-c-s- k-e-y- z-s-a-? ------------------------- Kim chcesz kiedyś zostać? 0
Ја желим постати инжењер. Ch-i--bym----t-ć-i--yni-re-. C________ z_____ i__________ C-c-a-b-m z-s-a- i-ż-n-e-e-. ---------------------------- Chciałbym zostać inżynierem. 0
Желим да студирам на универзитету. C--ę-studi-----na-u--w---y-ec-e. C___ s________ n_ u_____________ C-c- s-u-i-w-ć n- u-i-e-s-t-c-e- -------------------------------- Chcę studiować na uniwersytecie. 0
Ја сам приправник. Jestem-prak--kan-em. J_____ p____________ J-s-e- p-a-t-k-n-e-. -------------------- Jestem praktykantem. 0
Ја не зарађујем много. N---za--biam -użo. N__ z_______ d____ N-e z-r-b-a- d-ż-. ------------------ Nie zarabiam dużo. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. R-b-ę-p-akt-k- -a ------ą. R____ p_______ z_ g_______ R-b-ę p-a-t-k- z- g-a-i-ą- -------------------------- Robię praktyki za granicą. 0
Ово је мој шеф. T- --st--ój-sz-f. T_ j___ m__ s____ T- j-s- m-j s-e-. ----------------- To jest mój szef. 0
Имам драге колеге. Ma--mi--c- --leg-w. M__ m_____ k_______ M-m m-ł-c- k-l-g-w- ------------------- Mam miłych kolegów. 0
У подне увек идемо у кантину. W --łu--ie-ch---i-y-za---e-na-st--ó---. W p_______ c_______ z_____ n_ s________ W p-ł-d-i- c-o-z-m- z-w-z- n- s-o-ó-k-. --------------------------------------- W południe chodzimy zawsze na stołówkę. 0
Ја тражим радно место. Szukam---ac-. S_____ p_____ S-u-a- p-a-y- ------------- Szukam pracy. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Już----ro-u-j----m--e-r--o--y---b-z--b--n-. J__ o_ r___ j_____ b_________ / b__________ J-ż o- r-k- j-s-e- b-z-o-o-n- / b-z-o-o-n-. ------------------------------------------- Już od roku jestem bezrobotny / bezrobotna. 0
У овој земљи има превише незапослених. W t-m--r--- je-t -a ---- -e-r--otny-h. W t__ k____ j___ z_ d___ b____________ W t-m k-a-u j-s- z- d-ż- b-z-o-o-n-c-. -------------------------------------- W tym kraju jest za dużo bezrobotnych. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?