Рјечник

sr Прошлост 3   »   it Passato 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ottantatré]

Passato 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
телефонирати t--efona-e t_________ t-l-f-n-r- ---------- telefonare 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. H- ---efona-o. H_ t__________ H- t-l-f-n-t-. -------------- Ho telefonato. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. H--t-l----ato per --tt--il-t-m-o. H_ t_________ p__ t____ i_ t_____ H- t-l-f-n-t- p-r t-t-o i- t-m-o- --------------------------------- Ho telefonato per tutto il tempo. 0
питати ch-e---e c_______ c-i-d-r- -------- chiedere 0
Ја сам питао / питала. Ho -hie--o. H_ c_______ H- c-i-s-o- ----------- Ho chiesto. 0
Ја сам увек питао / питала. Ho---m--- --ie---. H_ s_____ c_______ H- s-m-r- c-i-s-o- ------------------ Ho sempre chiesto. 0
испричати r--con-are r_________ r-c-o-t-r- ---------- raccontare 0
Ја сам испричао / испричала. H- r-cc-nta--. H_ r__________ H- r-c-o-t-t-. -------------- Ho raccontato. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. H- ra-co-ta-o -utt- la s-o---. H_ r_________ t____ l_ s______ H- r-c-o-t-t- t-t-a l- s-o-i-. ------------------------------ Ho raccontato tutta la storia. 0
учити s-udi--e s_______ s-u-i-r- -------- studiare 0
Ја сам учио / учила. Ho-stud-a-o. H_ s________ H- s-u-i-t-. ------------ Ho studiato. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ho -tu-i----tutt-----s-ra. H_ s_______ t____ l_ s____ H- s-u-i-t- t-t-a l- s-r-. -------------------------- Ho studiato tutta la sera. 0
радити l-vor-re l_______ l-v-r-r- -------- lavorare 0
Ја сам радио / радила. H- la------. H_ l________ H- l-v-r-t-. ------------ Ho lavorato. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Ho-l-vo-----t------- g--rn-. H_ l_______ t____ i_ g______ H- l-v-r-t- t-t-o i- g-o-n-. ---------------------------- Ho lavorato tutto il giorno. 0
јести mangiare m_______ m-n-i-r- -------- mangiare 0
Ја сам јео / јела. H---a--i--o. H_ m________ H- m-n-i-t-. ------------ Ho mangiato. 0
Ја сам појео / појела сву храну. H--mang--to -u-to. H_ m_______ t_____ H- m-n-i-t- t-t-o- ------------------ Ho mangiato tutto. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.