Ordliste

nn Konjunksjonar 1   »   sr Везници 1

94 [nittifire]

Konjunksjonar 1

Konjunksjonar 1

94 [деведесет и четири]

94 [devedeset i četiri]

Везници 1

Veznici 1

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Vent til det har slutta å regne. Ч--ај -ок к--- ----р-с-ан-. Ч____ д__ к___ н_ п________ Ч-к-ј д-к к-ш- н- п-е-т-н-. --------------------------- Чекај док киша не престане. 0
Če-aj -o---i-- -- ---s-a-e. Č____ d__ k___ n_ p________ Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane.
Vent til eg er ferdig. Ч--ај д-к-з---ш--. Ч____ д__ з_______ Ч-к-ј д-к з-в-ш-м- ------------------ Чекај док завршим. 0
Č--aj-do- -a----m. Č____ d__ z_______ Č-k-j d-k z-v-š-m- ------------------ Čekaj dok završim.
Vent til han kjem att. Ч--а--док -е -- -е -р-ти. Ч____ д__ с_ о_ н_ в_____ Ч-к-ј д-к с- о- н- в-а-и- ------------------------- Чекај док се он не врати. 0
Č-ka---o--se-on -- -r---. Č____ d__ s_ o_ n_ v_____ Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati.
Eg ventar til håret mitt er tørt. Ја------------и с- ко-а-не----ши. Ј_ ч____ д__ м_ с_ к___ н_ о_____ Ј- ч-к-м д-к м- с- к-с- н- о-у-и- --------------------------------- Ја чекам док ми се коса не осуши. 0
J- -e--m-dok -i s--ko-a -- -suš-. J_ č____ d__ m_ s_ k___ n_ o_____ J- č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- --------------------------------- Ja čekam dok mi se kosa ne osuši.
Eg ventar til filmen er ferdig. Ј---е-а- -о---- ф-лм н- з--рш-. Ј_ ч____ д__ с_ ф___ н_ з______ Ј- ч-к-м д-к с- ф-л- н- з-в-ш-. ------------------------------- Ја чекам док се филм не заврши. 0
J--ček-m--ok se --l- ne---v--i. J_ č____ d__ s_ f___ n_ z______ J- č-k-m d-k s- f-l- n- z-v-š-. ------------------------------- Ja čekam dok se film ne završi.
Eg ventar til lyset er grønt. Ј--ч-ка- -----а -е--фо---не б--е з---н-. Ј_ ч____ д__ н_ с_______ н_ б___ з______ Ј- ч-к-м д-к н- с-м-ф-р- н- б-д- з-л-н-. ---------------------------------------- Ја чекам док на семафору не буде зелено. 0
J--čeka--do--na ---a--ru--- b--e --l-n-. J_ č____ d__ n_ s_______ n_ b___ z______ J- č-k-m d-k n- s-m-f-r- n- b-d- z-l-n-. ---------------------------------------- Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno.
Når reiser du på ferie? Ка-- п----еш на--о--шњ- --мор? К___ п______ н_ г______ о_____ К-д- п-т-ј-ш н- г-д-ш-и о-м-р- ------------------------------ Када путујеш на годишњи одмор? 0
K-da--u-u--- -- go-------od-or? K___ p______ n_ g_______ o_____ K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor?
Før sumarferien? Ј-- п----етњег----п-ст-? Ј__ п__ л_____ р________ Ј-ш п-е л-т-е- р-с-у-т-? ------------------------ Још пре летњег распуста? 0
J-š pr- let--e-----p-sta? J__ p__ l______ r________ J-š p-e l-t-j-g r-s-u-t-? ------------------------- Još pre letnjeg raspusta?
Ja, før sumarferien begynner. Да----ш-п-- н-го ----- --т-и рас-ус-. Д__ ј__ п__ н___ п____ л____ р_______ Д-, ј-ш п-е н-г- п-ч-е л-т-и р-с-у-т- ------------------------------------- Да, још пре него почне летњи распуст. 0
Da,--oš-p-e-nego ------le---i r-s--st. D__ j__ p__ n___ p____ l_____ r_______ D-, j-š p-e n-g- p-č-e l-t-j- r-s-u-t- -------------------------------------- Da, još pre nego počne letnji raspust.
Reparer taket før vinteren kjem. По-р-в- -р--,--ре -его што-п--н------. П______ к____ п__ н___ ш__ п____ з____ П-п-а-и к-о-, п-е н-г- ш-о п-ч-е з-м-. -------------------------------------- Поправи кров, пре него што почне зима. 0
Po-ra-- krov- -re--eg----o-po-n--z---. P______ k____ p__ n___ š__ p____ z____ P-p-a-i k-o-, p-e n-g- š-o p-č-e z-m-. -------------------------------------- Popravi krov, pre nego što počne zima.
Vask hendene før du set deg til bords. Оп-р------,------е---шт---е--е- ---ст-. О____ р____ п__ н___ ш__ с_____ з_ с___ О-е-и р-к-, п-е н-г- ш-о с-д-е- з- с-о- --------------------------------------- Опери руке, пре него што седнеш за сто. 0
Op-ri ----,-p-e-n--o-što--edn---za-st-. O____ r____ p__ n___ š__ s_____ z_ s___ O-e-i r-k-, p-e n-g- š-o s-d-e- z- s-o- --------------------------------------- Operi ruke, pre nego što sedneš za sto.
Lat att glaset før du går ut. З--во---п-о-о----р----г--ш---и-а---. З______ п______ п__ н___ ш__ и______ З-т-о-и п-о-о-, п-е н-г- ш-о и-а-е-. ------------------------------------ Затвори прозор, пре него што изађеш. 0
Z-tvori-------,-pr---eg---t--i-a-eš. Z______ p______ p__ n___ š__ i______ Z-t-o-i p-o-o-, p-e n-g- š-o i-a-e-. ------------------------------------ Zatvori prozor, pre nego što izađeš.
Når kjem du heim? Када---ш-------у--? К___ ћ__ д___ к____ К-д- ћ-ш д-ћ- к-ћ-? ------------------- Када ћеш доћи кући? 0
Ka-a --e----c----uc--? K___ ć__ d___ k____ K-d- c-e- d-c-i k-c-i- ---------------------- Kada ćeš doći kući?
Etter skulen? Нак-н ---т---? Н____ н_______ Н-к-н н-с-а-е- -------------- Након наставе? 0
Nak-n --s--ve? N____ n_______ N-k-n n-s-a-e- -------------- Nakon nastave?
Ja, etter at skulen er slutt. Д-- -ак-- ш---с----с---а---в--и. Д__ н____ ш__ с_ н______ з______ Д-, н-к-н ш-о с- н-с-а-а з-в-ш-. -------------------------------- Да, након што се настава заврши. 0
D-- -akon što s- nast-v--z-vr--. D__ n____ š__ s_ n______ z______ D-, n-k-n š-o s- n-s-a-a z-v-š-. -------------------------------- Da, nakon što se nastava završi.
Etter ulukka kunne han ikkje arbeide meir. Н-ко---т--је-им-о-н--г---, -- више ни-е-мог-о--а--т-. Н____ ш__ ј_ и___ н_______ о_ в___ н___ м____ р______ Н-к-н ш-о ј- и-а- н-з-о-у- о- в-ш- н-ј- м-г-о р-д-т-. ----------------------------------------------------- Након што је имао незгоду, он више није могао радити. 0
Nakon --o-je--m-- ---godu--o--v-š---ije mogao-raditi. N____ š__ j_ i___ n_______ o_ v___ n___ m____ r______ N-k-n š-o j- i-a- n-z-o-u- o- v-š- n-j- m-g-o r-d-t-. ----------------------------------------------------- Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi.
Etter han mista jobben, reiste han til Amerika. Н---н што-је--з--био -ос-о- ----а- -e ---м---к-. Н____ ш__ ј_ и______ п_____ о_____ j_ у А_______ Н-к-н ш-о ј- и-г-б-о п-с-о- о-и-а- j- у А-е-и-у- ------------------------------------------------ Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. 0
N--o- št- -- i---bio po---------ao-j--u Ameriku. N____ š__ j_ i______ p_____ o_____ j_ u A_______ N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o-i-a- j- u A-e-i-u- ------------------------------------------------ Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku.
Etter han reiste til Amerika, vart han rik. Н-к-н --о -е от-шао - Аме----, о--се--бо-а---. Н____ ш__ ј_ о_____ у А_______ о_ с_ о________ Н-к-н ш-о ј- о-и-а- у А-е-и-у- о- с- о-о-а-и-. ---------------------------------------------- Након што је отишао у Америку, он се обогатио. 0
Nak-n-št- j- -t-šao - ----ik-, ----e -b-g-t-o. N____ š__ j_ o_____ u A_______ o_ s_ o________ N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- o- s- o-o-a-i-. ---------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

MP3 Nynorsk + Serbian (1-100) MP3 Serbian (1-100)
Ingen video funne!

Korleis du lærer to språk på likt

Framandspråk blir stadig viktigare i dag. Mange menneske lærer eit framandspråk. Men det finst mange interessante språk i verda. Difor lærer nokre menneske fleire språk på ein gong. Når born veks opp som tospråklege, er det vanlegvis ikkje noko problem. Hjernen lærer båe språka automatisk. Når dei blir større, veit dei kva som høyrer til kvart språk. Tospråklege kjenner dei typiske kjenneteikna på båe språka. Hjå vaksne er det annleis. Dei kan ikkje lære to språk samstundes like lett. Dei som vil lære to språk på likt, bør fylgje nokre reglar. Fyrst er det viktig å samanlikne språka med einannan. Språk som høyrer til same språkfamilie, er ofte ganske like. Det kan føre til at vi blandar dei. Difor er det fornuftig å analysere båe språka nøye. Du kan til dømes skrive ei liste. Der kan du skrive opp likskapar og skilnader. Så må hjernen arbeide intensivt med båe språka. Han hugsar betre kva som er spesielt med båe språka. Du bør òg bruke eigne farger og mapper for kvart språk. Det hjelper til å skilje klårt mellom språka. Når du lærer to ulike språk, er det annleis. Ved særs ulike språk er det ingen fare for blanding. Her er det større fare for å samanlikne språka med einannan! Det ville vere betre å samanlikne dei med morsmålet. Når hjernen kjenner att kontrasten, lærer han meir effektivt. Det er òg viktig at båe språka blir lært like intensivt. I teorien spelar det inga rolle for hjernen, kva språk han lærer...