Ordliste

nn Leddsetningar med at 1   »   sr Зависне реченице са да 1

91 [nittiein]

Leddsetningar med at 1

Leddsetningar med at 1

91 [деведесет и један]

91 [devedeset i jedan]

Зависне реченице са да 1

Zavisne rečenice sa da 1

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Kanskje det blir betre vêr i morgon. В--ме ће ---да-с---а би-и-б-љ-. В____ ћ_ м____ с____ б___ б____ В-е-е ћ- м-ж-а с-т-а б-т- б-љ-. ------------------------------- Време ће можда сутра бити боље. 0
Vr--e će-m-ž-a -utra -iti--ol--. V____ ć_ m____ s____ b___ b_____ V-e-e c-e m-ž-a s-t-a b-t- b-l-e- --------------------------------- Vreme će možda sutra biti bolje.
Korleis veit du det? Од-к---з-ате -о? О_____ з____ т__ О-а-л- з-а-е т-? ---------------- Одакле знате то? 0
Od-k----n------? O_____ z____ t__ O-a-l- z-a-e t-? ---------------- Odakle znate to?
Eg håpar det blir betre. Ј- се ----м-да-ћ- --ти -о--. Ј_ с_ н____ д_ ћ_ б___ б____ Ј- с- н-д-м д- ћ- б-т- б-љ-. ---------------------------- Ја се надам да ће бити боље. 0
J- s--n-dam--a c-- bi-i b-l-e. J_ s_ n____ d_ ć_ b___ b_____ J- s- n-d-m d- c-e b-t- b-l-e- ------------------------------ Ja se nadam da će biti bolje.
Han kjem heilt sikkert. Он--о--з- -а--им---гурн-. О_ д_____ с_____ с_______ О- д-л-з- с-с-и- с-г-р-о- ------------------------- Он долази сасвим сигурно. 0
O- --l--i-s--vim-s-g-r--. O_ d_____ s_____ s_______ O- d-l-z- s-s-i- s-g-r-o- ------------------------- On dolazi sasvim sigurno.
Er det sikkert? Да ---је--- -игур-о? Д_ л_ ј_ т_ с_______ Д- л- ј- т- с-г-р-о- -------------------- Да ли је то сигурно? 0
D-----je-t---ig--n-? D_ l_ j_ t_ s_______ D- l- j- t- s-g-r-o- -------------------- Da li je to sigurno?
Eg veit at han kjem. Зн---д- -н до-ази. З___ д_ о_ д______ З-а- д- о- д-л-з-. ------------------ Знам да он долази. 0
Zn---d-----dolazi. Z___ d_ o_ d______ Z-a- d- o- d-l-z-. ------------------ Znam da on dolazi.
Han ringjer sikkert. Он--- -игу--о----в--и. О_ ћ_ с______ н_______ О- ћ- с-г-р-о н-з-а-и- ---------------------- Он ће сигурно назвати. 0
On-ć- sigurno naz-a-i. O_ ć_ s______ n_______ O- c-e s-g-r-o n-z-a-i- ----------------------- On će sigurno nazvati.
Er det sant? Ст--р--? С_______ С-в-р-о- -------- Стварно? 0
S--a-no? S_______ S-v-r-o- -------- Stvarno?
Eg trur (at) han ringjer. Ј--вер-ј-м--а -е ----ати. Ј_ в______ д_ ћ_ н_______ Ј- в-р-ј-м д- ћ- н-з-а-и- ------------------------- Ја верујем да ће назвати. 0
Ja verujem d- ć- -azv-t-. J_ v______ d_ ć_ n_______ J- v-r-j-m d- c-e n-z-a-i- -------------------------- Ja verujem da će nazvati.
Vinen er sikkert gamal. В--о -- -игур-----ар-. В___ ј_ с______ с_____ В-н- ј- с-г-р-о с-а-о- ---------------------- Вино је сигурно старо. 0
Vin---e-sigu--- s-ar-. V___ j_ s______ s_____ V-n- j- s-g-r-o s-a-o- ---------------------- Vino je sigurno staro.
Veit du det sikkert? Знат--ли то -и-у-но? З____ л_ т_ с_______ З-а-е л- т- с-г-р-о- -------------------- Знате ли то сигурно? 0
Znate li-to sigurn-? Z____ l_ t_ s_______ Z-a-e l- t- s-g-r-o- -------------------- Znate li to sigurno?
Eg går ut frå at han er gamal. Ја--р-т-ос-а-љ-м -- -- -тар-. Ј_ п____________ д_ ј_ с_____ Ј- п-е-п-с-а-љ-м д- ј- с-а-о- ----------------------------- Ја претпостављам да је старо. 0
J- p-etp-stav-ja- d- -e st-ro. J_ p_____________ d_ j_ s_____ J- p-e-p-s-a-l-a- d- j- s-a-o- ------------------------------ Ja pretpostavljam da je staro.
Sjefen vår ser flott ut. Наш---- -об---изгле-а. Н__ ш__ д____ и_______ Н-ш ш-ф д-б-о и-г-е-а- ---------------------- Наш шеф добро изгледа. 0
N-- ----do-r- ----ed-. N__ š__ d____ i_______ N-š š-f d-b-o i-g-e-a- ---------------------- Naš šef dobro izgleda.
Synest du det? С-а-р-----и? С_______ л__ С-а-р-т- л-? ------------ Сматрате ли? 0
Sm--r--e li? S_______ l__ S-a-r-t- l-? ------------ Smatrate li?
Eg synest at han ser veldig flott ut. С-а---м -- чак-врл- д-бро--з-л-д-. С______ д_ ч__ в___ д____ и_______ С-а-р-м д- ч-к в-л- д-б-о и-г-е-а- ---------------------------------- Сматрам да чак врло добро изгледа. 0
Smat-a- da č-k v-lo d-b----zg-ed-. S______ d_ č__ v___ d____ i_______ S-a-r-m d- č-k v-l- d-b-o i-g-e-a- ---------------------------------- Smatram da čak vrlo dobro izgleda.
Sjefen har sikkert ein kjærast. Ш-ф с---рн--им- д-в-ј-у. Ш__ с______ и__ д_______ Ш-ф с-г-р-о и-а д-в-ј-у- ------------------------ Шеф сигурно има девојку. 0
Šef -i----- ima d-v---u. Š__ s______ i__ d_______ Š-f s-g-r-o i-a d-v-j-u- ------------------------ Šef sigurno ima devojku.
Trur du det? Ве-у-е-- ----тв---о? В_______ л_ с_______ В-р-ј-т- л- с-в-р-о- -------------------- Верујете ли стварно? 0
Ve-u--------st--rno? V_______ l_ s_______ V-r-j-t- l- s-v-r-o- -------------------- Verujete li stvarno?
Det er godt mogleg at han har ein kjærast. В--- је -о--ће ---и-а-де---ку. В___ ј_ м_____ д_ и__ д_______ В-л- ј- м-г-ћ- д- и-а д-в-ј-у- ------------------------------ Врло је могуће да има девојку. 0
V-----------ć- da -m--d--ojku. V___ j_ m_____ d_ i__ d_______ V-l- j- m-g-c-e d- i-a d-v-j-u- ------------------------------- Vrlo je moguće da ima devojku.

Det spanske språket

Spansk er eitt av verdsspråka. Det er morsmål for meir enn 380 millionar menneske. I tillegg er det andre språk for svært mange menneske. Dermed er spansk eitt av dei viktigaste språka på planeten. Og det er det største av alle dei romanske språka. Dei spansktalande sjølve kallar språket sitt español eller castellano. Omgrepet castellano fortel kor det spanske språket kjem frå. Det utvikla seg frå daglegtalen i Castilla. Dei fleste spanjolar tala kastiljansk så tidleg som det 16. hundreåret. I dag blir omgrepa español og castellano brukt om einannan. Men dei kan òg vere politisk lada. Spansk vart utbreidd gjennom erobringar og kolonisering. Spansk blir òg tala i Vest-Afrika og på Filippinane. Dei fleste spanskspråklege menneske bur i Amerika. I Mellom- og Sør-Amerika er spansk det største språket. Men òg i USA veks talet på spanskspråklege. Om lag 50 millionar menneske i USA talar spansk. Det er fleire enn i Spania! Spansk i Amerika skil seg frå spansk i Europa. Desse skilnadene ser vi mest i ordtilfanget og grammatikken. I Amerika brukar dei til dømes ei anna fortidsform. Det er òg mange skilnader i ordtilfanget. Nokre ord finst berre i Amerika, andre berre i Spania. Men spansken er ikkje einskapleg i Amerika heller. Det finst forskjellige variantar av amerikansk spansk. Etter engelsk er spansk det mest studerte framandspråket i verda. Og det er nokså snøgt å lære. Kva ventar du på? - ¡Vamos!