Ordliste

nn Adjektiv 2   »   sr Придеви 2

79 [syttini]

Adjektiv 2

Adjektiv 2

79 [седамдесет и девет]

79 [sedamdeset i devet]

Придеви 2

Pridevi 2

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Eg har ein blå kjole på meg. Ј--им-- на себ- -л---------у. Ј_ и___ н_ с___ п____ х______ Ј- и-а- н- с-б- п-а-у х-љ-н-. ----------------------------- Ја имам на себи плаву хаљину. 0
Ja-ima- na--ebi -l-vu-h-l--n-. J_ i___ n_ s___ p____ h_______ J- i-a- n- s-b- p-a-u h-l-i-u- ------------------------------ Ja imam na sebi plavu haljinu.
Eg har ein raud kjole på meg. Ј- --ам на-с-би --вену -а-ину. Ј_ и___ н_ с___ ц_____ х______ Ј- и-а- н- с-б- ц-в-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи црвену хаљину. 0
J- --am na----- c--enu h-l-inu. J_ i___ n_ s___ c_____ h_______ J- i-a- n- s-b- c-v-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi crvenu haljinu.
Eg har ein grøn kjole på meg. Ја-и--м----себи -е-е-у---љ-н-. Ј_ и___ н_ с___ з_____ х______ Ј- и-а- н- с-б- з-л-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи зелену хаљину. 0
J--i-a- -a ---i--el-nu -------. J_ i___ n_ s___ z_____ h_______ J- i-a- n- s-b- z-l-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi zelenu haljinu.
Eg kjøper ei svart veske. Ј--ку--јем --н--т-р-у. Ј_ к______ ц___ т_____ Ј- к-п-ј-м ц-н- т-р-у- ---------------------- Ја купујем црну торбу. 0
Ja-k-p-je- -rnu -o-bu. J_ k______ c___ t_____ J- k-p-j-m c-n- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem crnu torbu.
Eg kjøper ei brun veske. Ја --п---м-сме-- -о-б-. Ј_ к______ с____ т_____ Ј- к-п-ј-м с-е-у т-р-у- ----------------------- Ја купујем смеђу торбу. 0
J---up---- sm--- t---u. J_ k______ s____ t_____ J- k-p-j-m s-e-u t-r-u- ----------------------- Ja kupujem smeđu torbu.
Eg kjøper ei kvit veske. Ја-купуј-м---лу----б-. Ј_ к______ б___ т_____ Ј- к-п-ј-м б-л- т-р-у- ---------------------- Ја купујем белу торбу. 0
Ja kup--em -elu t-r-u. J_ k______ b___ t_____ J- k-p-j-m b-l- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem belu torbu.
Eg treng ein ny bil. Ја -ре-ам н--о ау-о. Ј_ т_____ н___ а____ Ј- т-е-а- н-в- а-т-. -------------------- Ја требам ново ауто. 0
J--tre-am -o-- ----. J_ t_____ n___ a____ J- t-e-a- n-v- a-t-. -------------------- Ja trebam novo auto.
Eg treng ein rask bil. Ја -ребам -р-о аут-. Ј_ т_____ б___ а____ Ј- т-е-а- б-з- а-т-. -------------------- Ја требам брзо ауто. 0
J----e-a----z- --t-. J_ t_____ b___ a____ J- t-e-a- b-z- a-t-. -------------------- Ja trebam brzo auto.
Eg treng ein komfortabel bil. Ј--тре----у--ба--ауто. Ј_ т_____ у_____ а____ Ј- т-е-а- у-о-а- а-т-. ---------------------- Ја требам удобан ауто. 0
J----e--m u-oban-aut-. J_ t_____ u_____ a____ J- t-e-a- u-o-a- a-t-. ---------------------- Ja trebam udoban auto.
Der oppe bur det ei gamal dame. Т--о---ре---а-у-е-је-на -т-ра-ж--а. Т___ г___ с______ ј____ с____ ж____ Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а с-а-а ж-н-. ----------------------------------- Тамо горе станује једна стара жена. 0
T-mo go-e st--u-e-j--n- -ta-- že-a. T___ g___ s______ j____ s____ ž____ T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a s-a-a ž-n-. ----------------------------------- Tamo gore stanuje jedna stara žena.
Der oppe bur det ei tjukk dame. Т-мо-г-ре ст-н--- ј--н- дебел- жен-. Т___ г___ с______ ј____ д_____ ж____ Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а д-б-л- ж-н-. ------------------------------------ Тамо горе станује једна дебела жена. 0
Ta-o-go-e -----je j--na----el- že-a. T___ g___ s______ j____ d_____ ž____ T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a d-b-l- ž-n-. ------------------------------------ Tamo gore stanuje jedna debela žena.
Der nede bur det ei nysgjerrig dame. Т-м---о-е -т--уј- -ед-- р-д-------ж-н-. Т___ д___ с______ ј____ р________ ж____ Т-м- д-л- с-а-у-е ј-д-а р-д-з-а-а ж-н-. --------------------------------------- Тамо доле станује једна радознала жена. 0
Ta-o -ol- st-nu-- j---a r---z---a -e-a. T___ d___ s______ j____ r________ ž____ T-m- d-l- s-a-u-e j-d-a r-d-z-a-a ž-n-. --------------------------------------- Tamo dole stanuje jedna radoznala žena.
Gjestane våre var hyggelege folk. Наши го--и ---би-и--раги-љу-и. Н___ г____ с_ б___ д____ љ____ Н-ш- г-с-и с- б-л- д-а-и љ-д-. ------------------------------ Наши гости су били драги људи. 0
N-š- g-sti -u-bili-d-a-i-l--d-. N___ g____ s_ b___ d____ l_____ N-š- g-s-i s- b-l- d-a-i l-u-i- ------------------------------- Naši gosti su bili dragi ljudi.
Gjestane våre var høflege folk. Н-ши г--т---у-б--и-ку-т---- љ-ди. Н___ г____ с_ б___ к_______ љ____ Н-ш- г-с-и с- б-л- к-л-у-н- љ-д-. --------------------------------- Наши гости су били културни људи. 0
N--i---sti su----------u-ni-l--di. N___ g____ s_ b___ k_______ l_____ N-š- g-s-i s- b-l- k-l-u-n- l-u-i- ---------------------------------- Naši gosti su bili kulturni ljudi.
Gjestane våre var interessante folk. Н-ши-г--т- с----л---н--рес-нтн- -у--. Н___ г____ с_ б___ и___________ љ____ Н-ш- г-с-и с- б-л- и-т-р-с-н-н- љ-д-. ------------------------------------- Наши гости су били интересантни људи. 0
N-ši -os-- -u--i------------tni ljud-. N___ g____ s_ b___ i___________ l_____ N-š- g-s-i s- b-l- i-t-r-s-n-n- l-u-i- -------------------------------------- Naši gosti su bili interesantni ljudi.
Eg har snille born. Ј----ам-д-аг--д-цу. Ј_ и___ д____ д____ Ј- и-а- д-а-у д-ц-. ------------------- Ја имам драгу децу. 0
J---m----r--u d-cu. J_ i___ d____ d____ J- i-a- d-a-u d-c-. ------------------- Ja imam dragu decu.
Men naboane har frekke born. А---к-м-и-е-имај--бе-о-разн------. А__ к______ и____ б_________ д____ А-и к-м-и-е и-а-у б-з-б-а-н- д-ц-. ---------------------------------- Али комшије имају безобразну децу. 0
A-i -o-ši-e-im--u be---ra--u -ecu. A__ k______ i____ b_________ d____ A-i k-m-i-e i-a-u b-z-b-a-n- d-c-. ---------------------------------- Ali komšije imaju bezobraznu decu.
Er borna dine lydige? Је-- ли Ва-- де-----бра? Ј___ л_ В___ д___ д_____ Ј-с- л- В-ш- д-ц- д-б-а- ------------------------ Јесу ли Ваша деца добра? 0
J-s---- --š---e------ra? J___ l_ V___ d___ d_____ J-s- l- V-š- d-c- d-b-a- ------------------------ Jesu li Vaša deca dobra?

Nedlasting MP3 (.zip filer)

MP3 Nynorsk + Serbian (1-100) MP3 Serbian (1-100)
Ingen video funne!

Eitt språk, mange variantar

Sjølv om vi berre snakkar eitt språk, snakkar vi mange språk. Fordi ingen språk er lukka system. I kvart språk finn vi mange ulike dimensjonar. Språket er eit levande system. Språkbrukarane tilpassar seg alltid samtalepartnaren sin. Difor varierer menneske det språket dei snakkar. Desse variantane viser seg i ulike former. Til dømes har kvart språk ei historie. Ho har forandra seg, og vil halde fram med å forandre seg. Det skjønar du på at gamle menneske snakkar annleis enn unge. Og i dei fleste språk finst det ulike dialektar. Mange dialektbrukarar kan tilpasse seg omgjevnadene sine. I visse situasjonar brukar dei standardspråket. Ulike sosiale grupper har ulike språk. Ungdomsspråket eller jegerspråket er døme på det. Dei fleste menneske snakkar annleis på jobb enn dei gjer heime. Mange brukar ein fagsjargong på jobben. Det er òg skilnader på munnleg og skriftleg språk. Talespråket er vanlegvis mykje enklare enn skriftspråket. Denne skilnaden kan vere ganske stor. Det er tilfellet når skriftspråka ikkje endrar seg på lang tid. Då må brukarane fyrst lære å bruke språket skriftleg. Ofte er språket til menn og kvinner ulikt. I vestlege samfunn er ikkje skilnaden så stor. Men det finst land der kvinner pratar heilt annleis enn menn. I fleire kulturar har òg høflegheit eigne språklege former. Å snakke er dermed slett ikkje så lett! Vi må vere merksame på fleire ting på likt...