Рјечник

sr Ћаскање 1   »   da Small Talk 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [tyve]

Small Talk 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Раскомотите се! S---dig--ed! S__ d__ n___ S-å d-g n-d- ------------ Slå dig ned! 0
Осећајте се као код куће! L-d-s-m om -u er hje-me! L__ s__ o_ d_ e_ h______ L-d s-m o- d- e- h-e-m-! ------------------------ Lad som om du er hjemme! 0
Шта желите попити? Hv-d-vil -u-h-ve--t-d--kke? H___ v__ d_ h___ a_ d______ H-a- v-l d- h-v- a- d-i-k-? --------------------------- Hvad vil du have at drikke? 0
Волите ли музику? Kan--u -i-e -us-k? K__ d_ l___ m_____ K-n d- l-d- m-s-k- ------------------ Kan du lide musik? 0
Ја волим класичну музику. Je--ka--g-d- ---- k-as---- --sik. J__ k__ g___ l___ k_______ m_____ J-g k-n g-d- l-d- k-a-s-s- m-s-k- --------------------------------- Jeg kan godt lide klassisk musik. 0
Овде су моји ЦД-ови. Her -r---n- c-’--. H__ e_ m___ c_____ H-r e- m-n- c-’-r- ------------------ Her er mine cd’er. 0
Свирате ли неки инструмент? S-i-le- d- ---i-str-me--? S______ d_ e_ i__________ S-i-l-r d- e- i-s-r-m-n-? ------------------------- Spiller du et instrument? 0
Овде је моја гитара. He---r --n--ui-a-. H__ e_ m__ g______ H-r e- m-n g-i-a-. ------------------ Her er min guitar. 0
Певате ли радо? K-n--u -i-e a--synge? K__ d_ l___ a_ s_____ K-n d- l-d- a- s-n-e- --------------------- Kan du lide at synge? 0
Имате ли деце? H-r d--b--n? H__ d_ b____ H-r d- b-r-? ------------ Har du børn? 0
Имате ли пса? H-- du en-h--d? H__ d_ e_ h____ H-r d- e- h-n-? --------------- Har du en hund? 0
Имате ли мачку? Ha---u-----a-? H__ d_ e_ k___ H-r d- e- k-t- -------------- Har du en kat? 0
Овде су моје књиге. H-- e----n--b-ger. H__ e_ m___ b_____ H-r e- m-n- b-g-r- ------------------ Her er mine bøger. 0
Управо читам ову књигу. J----r--e- -t -æs---e- her--o-. J__ e_ v__ a_ l___ d__ h__ b___ J-g e- v-d a- l-s- d-n h-r b-g- ------------------------------- Jeg er ved at læse den her bog. 0
Шта радо читате? Hvad-----du l-de at -æs-? H___ k__ d_ l___ a_ l____ H-a- k-n d- l-d- a- l-s-? ------------------------- Hvad kan du lide at læse? 0
Идете ли радо на концерт? Kan du li-e ----- til --n----? K__ d_ l___ a_ g_ t__ k_______ K-n d- l-d- a- g- t-l k-n-e-t- ------------------------------ Kan du lide at gå til koncert? 0
Идете ли радо у позориште? Kan -u---d--a---å i -ea-r--? K__ d_ l___ a_ g_ i t_______ K-n d- l-d- a- g- i t-a-r-t- ---------------------------- Kan du lide at gå i teatret? 0
Идете ли радо у оперу? K-n--u li-e a- g--- oper--n? K__ d_ l___ a_ g_ i o_______ K-n d- l-d- a- g- i o-e-a-n- ---------------------------- Kan du lide at gå i operaen? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?