Рјечник

sr Ћаскање 1   »   ru Лёгкая беседа 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [двадцать]

20 [dvadtsatʹ]

Лёгкая беседа 1

[Lëgkaya beseda 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Раскомотите се! Рас----гайте-ь! Р______________ Р-с-о-а-а-т-с-! --------------- Располагайтесь! 0
R-spolag--t-sʹ! R______________ R-s-o-a-a-t-s-! --------------- Raspolagaytesʹ!
Осећајте се као код куће! Ч--с-в---е --бя -а--д-м-. Ч_________ с___ к__ д____ Ч-в-т-у-т- с-б- к-к д-м-. ------------------------- Чувствуйте себя как дома. 0
C-u---v-yt- s-bya k-k -o-a. C__________ s____ k__ d____ C-u-s-v-y-e s-b-a k-k d-m-. --------------------------- Chuvstvuyte sebya kak doma.
Шта желите попити? Ч-о -ы б-дe-е-п-т-? Ч__ В_ б_____ п____ Ч-о В- б-д-т- п-т-? ------------------- Что Вы будeте пить? 0
Ch-o----bu--t---it-? C___ V_ b_____ p____ C-t- V- b-d-t- p-t-? -------------------- Chto Vy budete pitʹ?
Волите ли музику? В--люб--е-музыку? В_ л_____ м______ В- л-б-т- м-з-к-? ----------------- Вы любите музыку? 0
Vy-ly-b-te-m-z-k-? V_ l______ m______ V- l-u-i-e m-z-k-? ------------------ Vy lyubite muzyku?
Ја волим класичну музику. Я-лю-лю -ла-с--------м-з---. Я л____ к___________ м______ Я л-б-ю к-а-с-ч-с-у- м-з-к-. ---------------------------- Я люблю классическую музыку. 0
Y- -y-bl-----ass--he-k----m-z--u. Y_ l______ k_____________ m______ Y- l-u-l-u k-a-s-c-e-k-y- m-z-k-. --------------------------------- Ya lyublyu klassicheskuyu muzyku.
Овде су моји ЦД-ови. В-т-ту- -----о----т --с--. В__ т__ м__ к______ д_____ В-т т-т м-и к-м-а-т д-с-и- -------------------------- Вот тут мои компакт диски. 0
V-- -ut mo---o-pak-----k-. V__ t__ m__ k______ d_____ V-t t-t m-i k-m-a-t d-s-i- -------------------------- Vot tut moi kompakt diski.
Свирате ли неки инструмент? Вы-игр-е-е -а -аком-н--у-ь и----ум-нте? В_ и______ н_ к___________ и___________ В- и-р-е-е н- к-к-м-н-б-д- и-с-р-м-н-е- --------------------------------------- Вы играете на каком-нибудь инструменте? 0
Vy -g-aye-e--a----------ud--ins-r-m-n-e? V_ i_______ n_ k___________ i___________ V- i-r-y-t- n- k-k-m-n-b-d- i-s-r-m-n-e- ---------------------------------------- Vy igrayete na kakom-nibudʹ instrumente?
Овде је моја гитара. В-- -о--г---ра. В__ м__ г______ В-т м-я г-т-р-. --------------- Вот моя гитара. 0
V-t--o-a--ita-a. V__ m___ g______ V-t m-y- g-t-r-. ---------------- Vot moya gitara.
Певате ли радо? В- люб--е-п---? В_ л_____ п____ В- л-б-т- п-т-? --------------- Вы любите петь? 0
V---y-b-t- ---ʹ? V_ l______ p____ V- l-u-i-e p-t-? ---------------- Vy lyubite petʹ?
Имате ли деце? У -----сть де--? У В__ е___ д____ У В-с е-т- д-т-? ---------------- У Вас есть дети? 0
U -a- ---tʹ deti? U V__ y____ d____ U V-s y-s-ʹ d-t-? ----------------- U Vas yestʹ deti?
Имате ли пса? У В-- е-т---обак-? У В__ е___ с______ У В-с е-т- с-б-к-? ------------------ У Вас есть собака? 0
U-Vas--------o-a--? U V__ y____ s______ U V-s y-s-ʹ s-b-k-? ------------------- U Vas yestʹ sobaka?
Имате ли мачку? У-В-- е-ть к--ка? У В__ е___ к_____ У В-с е-т- к-ш-а- ----------------- У Вас есть кошка? 0
U--as-yes-ʹ ko---a? U V__ y____ k______ U V-s y-s-ʹ k-s-k-? ------------------- U Vas yestʹ koshka?
Овде су моје књиге. Во- --- -ниг-. В__ м__ к_____ В-т м-и к-и-и- -------------- Вот мои книги. 0
Vo- --- kn---. V__ m__ k_____ V-t m-i k-i-i- -------------- Vot moi knigi.
Управо читам ову књигу. Се--ас - ч---- -ту --и-у. С_____ я ч____ э__ к_____ С-й-а- я ч-т-ю э-у к-и-у- ------------------------- Сейчас я читаю эту книгу. 0
S-y--a- ya c--t--u e-u----g-. S______ y_ c______ e__ k_____ S-y-h-s y- c-i-a-u e-u k-i-u- ----------------------------- Seychas ya chitayu etu knigu.
Шта радо читате? Чт- -ы ----те чи-а-ь? Ч__ В_ л_____ ч______ Ч-о В- л-б-т- ч-т-т-? --------------------- Что Вы любите читать? 0
C--------yu-ite c---atʹ? C___ V_ l______ c_______ C-t- V- l-u-i-e c-i-a-ʹ- ------------------------ Chto Vy lyubite chitatʹ?
Идете ли радо на концерт? В- любит- -од-ть-н- к-нце--? В_ л_____ х_____ н_ к_______ В- л-б-т- х-д-т- н- к-н-е-т- ---------------------------- Вы любите ходить на концерт? 0
V- ---b-te --o-i-ʹ-na-kontsert? V_ l______ k______ n_ k________ V- l-u-i-e k-o-i-ʹ n- k-n-s-r-? ------------------------------- Vy lyubite khoditʹ na kontsert?
Идете ли радо у позориште? В--люби-е-х-д--- в -еа--? В_ л_____ х_____ в т_____ В- л-б-т- х-д-т- в т-а-р- ------------------------- Вы любите ходить в театр? 0
V----u-ite kh-di-ʹ --te-t-? V_ l______ k______ v t_____ V- l-u-i-e k-o-i-ʹ v t-a-r- --------------------------- Vy lyubite khoditʹ v teatr?
Идете ли радо у оперу? Вы-лю-ит- -о-ит--в-о--ру? В_ л_____ х_____ в о_____ В- л-б-т- х-д-т- в о-е-у- ------------------------- Вы любите ходить в оперу? 0
V---yu---e khoditʹ v -p--u? V_ l______ k______ v o_____ V- l-u-i-e k-o-i-ʹ v o-e-u- --------------------------- Vy lyubite khoditʹ v operu?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?