Рјечник

sr Ћаскање 1   »   uk Коротка розмова 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [двадцять]

20 [dvadtsyatʹ]

Коротка розмова 1

[Korotka rozmova 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Раскомотите се! В-ашт--у-т-сь--р--ніш-! В____________ з________ В-а-т-в-й-е-ь з-у-н-ш-! ----------------------- Влаштовуйтесь зручніше! 0
V-a--tovu--te-ʹ z----ni---! V_____________ z__________ V-a-h-o-u-̆-e-ʹ z-u-h-i-h-! --------------------------- Vlashtovuy̆tesʹ zruchnishe!
Осећајте се као код куће! По-----т--- я--у--м-! П__________ я_ у_____ П-ч-в-й-е-я я- у-о-а- --------------------- Почувайтеся як удома! 0
P-chuva---es-a ---------! P____________ y__ u_____ P-c-u-a-̆-e-y- y-k u-o-a- ------------------------- Pochuvay̆tesya yak udoma!
Шта желите попити? Що--и--- хотіл- -и-и-и? Щ_ б_ В_ х_____ в______ Щ- б- В- х-т-л- в-п-т-? ----------------------- Що би Ви хотіли випити? 0
S-ch---- -y-kh----- -ypyty? S____ b_ V_ k______ v______ S-c-o b- V- k-o-i-y v-p-t-? --------------------------- Shcho by Vy khotily vypyty?
Волите ли музику? В- л---т- --з-ку? В_ л_____ м______ В- л-б-т- м-з-к-? ----------------- Ви любите музику? 0
V---yub-te muzy-u? V_ l______ m______ V- l-u-y-e m-z-k-? ------------------ Vy lyubyte muzyku?
Ја волим класичну музику. Я---б-- --а-ичну-м--и--. Я л____ к_______ м______ Я л-б-ю к-а-и-н- м-з-к-. ------------------------ Я люблю класичну музику. 0
Y---y-b-y- k-asy-h-u --zy-u. Y_ l______ k________ m______ Y- l-u-l-u k-a-y-h-u m-z-k-. ---------------------------- YA lyublyu klasychnu muzyku.
Овде су моји ЦД-ови. Тут --мо- ----акт-ди---. Т__ є м__ к_____________ Т-т є м-ї к-м-а-т-д-с-и- ------------------------ Тут є мої компакт-диски. 0
T-- -e mo-̈-komp-kt--ysky. T__ y_ m__ k_____________ T-t y- m-i- k-m-a-t-d-s-y- -------------------------- Tut ye moï kompakt-dysky.
Свирате ли неки инструмент? Ч----а-те В---- ---м--- ін-тр-м--ті? Ч_ г_____ В_ н_ я______ і___________ Ч- г-а-т- В- н- я-о-у-ь і-с-р-м-н-і- ------------------------------------ Чи граєте Ви на якомусь інструменті? 0
C-- hray--e -- n--yakom-s- -nst---e---? C__ h______ V_ n_ y_______ i___________ C-y h-a-e-e V- n- y-k-m-s- i-s-r-m-n-i- --------------------------------------- Chy hrayete Vy na yakomusʹ instrumenti?
Овде је моја гитара. Ось---я ---ар-. О__ м__ г______ О-ь м-я г-т-р-. --------------- Ось моя гітара. 0
Os---oy------ra. O__ m___ h______ O-ʹ m-y- h-t-r-. ---------------- Osʹ moya hitara.
Певате ли радо? Ви о-----сп------? В_ о____ с________ В- о-о-е с-і-а-т-? ------------------ Ви охоче співаєте? 0
V--o--oche-sp--ay--e? V_ o______ s_________ V- o-h-c-e s-i-a-e-e- --------------------- Vy okhoche spivayete?
Имате ли деце? В- -а-----і-е-? В_ м____ д_____ В- м-є-е д-т-й- --------------- Ви маєте дітей? 0
Vy m---te --t-y-? V_ m_____ d_____ V- m-y-t- d-t-y-? ----------------- Vy mayete ditey̆?
Имате ли пса? Ви-ма-т- соба--? В_ м____ с______ В- м-є-е с-б-к-? ---------------- Ви маєте собаку? 0
V- m---t--sob-ku? V_ m_____ s______ V- m-y-t- s-b-k-? ----------------- Vy mayete sobaku?
Имате ли мачку? Ви-маєте---ш-у? В_ м____ к_____ В- м-є-е к-ш-у- --------------- Ви маєте кішку? 0
V- --y------s---? V_ m_____ k______ V- m-y-t- k-s-k-? ----------------- Vy mayete kishku?
Овде су моје књиге. Ос--мо--кни--. О__ м__ к_____ О-ь м-ї к-и-и- -------------- Ось мої книги. 0
Os- -o-̈ kny--. O__ m__ k_____ O-ʹ m-i- k-y-y- --------------- Osʹ moï knyhy.
Управо читам ову књигу. Я якраз чи--ю -ю к-иг-. Я я____ ч____ ц_ к_____ Я я-р-з ч-т-ю ц- к-и-у- ----------------------- Я якраз читаю цю книгу. 0
YA ya------hy-a---t----knyhu. Y_ y_____ c______ t___ k_____ Y- y-k-a- c-y-a-u t-y- k-y-u- ----------------------------- YA yakraz chytayu tsyu knyhu.
Шта радо читате? Щ- В- ох-че-ч-таєте? Щ_ В_ о____ ч_______ Щ- В- о-о-е ч-т-є-е- -------------------- Що Ви охоче читаєте? 0
Shcho------ho--e --yt-yete? S____ V_ o______ c_________ S-c-o V- o-h-c-e c-y-a-e-e- --------------------------- Shcho Vy okhoche chytayete?
Идете ли радо на концерт? Ч--Ви ох--е х--и-- ------ц---и? Ч_ В_ о____ х_____ н_ к________ Ч- В- о-о-е х-д-т- н- к-н-е-т-? ------------------------------- Чи Ви охоче ходите на концерти? 0
C-y ---okho-he-------- n- --n-s---y? C__ V_ o______ k______ n_ k_________ C-y V- o-h-c-e k-o-y-e n- k-n-s-r-y- ------------------------------------ Chy Vy okhoche khodyte na kontserty?
Идете ли радо у позориште? Чи -- -х--- -о-ите-в --атр? Ч_ В_ о____ х_____ в т_____ Ч- В- о-о-е х-д-т- в т-а-р- --------------------------- Чи Ви охоче ходите в театр? 0
C-y-V----hoc-e k-odyt- - t----? C__ V_ o______ k______ v t_____ C-y V- o-h-c-e k-o-y-e v t-a-r- ------------------------------- Chy Vy okhoche khodyte v teatr?
Идете ли радо у оперу? Чи В---хоче -оди---- -п---ий -е-т-? Ч_ В_ о____ х_____ в о______ т_____ Ч- В- о-о-е х-д-т- в о-е-н-й т-а-р- ----------------------------------- Чи Ви охоче ходите в оперний театр? 0
C-y Vy-o------ kho-yte v op--n--̆ t--t-? C__ V_ o______ k______ v o______ t_____ C-y V- o-h-c-e k-o-y-e v o-e-n-y- t-a-r- ---------------------------------------- Chy Vy okhoche khodyte v opernyy̆ teatr?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?