Рјечник

sr Ћаскање 1   »   lv Neliela saruna 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [divdesmit]

Neliela saruna 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Раскомотите се! Lūd-u- i-k-rt-j-et-----rt-! L_____ i_____________ ē____ L-d-u- i-k-r-o-i-t-e- ē-t-! --------------------------- Lūdzu, iekārtojieties ērti! 0
Осећајте се као код куће! Jū--et--s-kā-m-j--! J________ k_ m_____ J-t-e-i-s k- m-j-s- ------------------- Jūtieties kā mājās! 0
Шта желите попити? K---ūs-vēl-to---ze--? K_ J__ v______ d_____ K- J-s v-l-t-s d-e-t- --------------------- Ko Jūs vēlētos dzert? 0
Волите ли музику? Va--Jū- -īl-t----i-u? V__ J__ m____ m______ V-i J-s m-l-t m-z-k-? --------------------- Vai Jūs mīlat mūziku? 0
Ја волим класичну музику. M-- ------kla--s-ā --z-ka. M__ p____ k_______ m______ M-n p-t-k k-a-i-k- m-z-k-. -------------------------- Man patīk klasiskā mūzika. 0
Овде су моји ЦД-ови. T- i---a-------a---is-i. T_ i_ m___ k____________ T- i- m-n- k-m-a-t-i-k-. ------------------------ Te ir mani kompaktdiski. 0
Свирате ли неки инструмент? V-i J-- ---lējat--ādu --z---s in-tru-ent-? V__ J__ s_______ k___ m______ i___________ V-i J-s s-ē-ē-a- k-d- m-z-k-s i-s-r-m-n-u- ------------------------------------------ Vai Jūs spēlējat kādu mūzikas instrumentu? 0
Овде је моја гитара. Te i--m-na ģi-ā--. T_ i_ m___ ģ______ T- i- m-n- ģ-t-r-. ------------------ Te ir mana ģitāra. 0
Певате ли радо? Vai--ū- la---ā- d-i-da-? V__ J__ l______ d_______ V-i J-s l-b-r-t d-i-d-t- ------------------------ Vai Jūs labprāt dziedat? 0
Имате ли деце? V-i Jum-----b--n-? V__ J___ i_ b_____ V-i J-m- i- b-r-i- ------------------ Vai Jums ir bērni? 0
Имате ли пса? V------s-ir-su-s? V__ J___ i_ s____ V-i J-m- i- s-n-? ----------------- Vai Jums ir suns? 0
Имате ли мачку? V-- J-ms -r -aķi-? V__ J___ i_ k_____ V-i J-m- i- k-ķ-s- ------------------ Vai Jums ir kaķis? 0
Овде су моје књиге. T- -r-man-- g-----as. T_ i_ m____ g________ T- i- m-n-s g-ā-a-a-. --------------------- Te ir manas grāmatas. 0
Управо читам ову књигу. Es t-e-i p-š-ai--la-- -- ---mat-. E_ t____ p______ l___ š_ g_______ E- t-e-i p-š-a-k l-s- š- g-ā-a-u- --------------------------------- Es tieši pašlaik lasu šo grāmatu. 0
Шта радо читате? Ko-J---l-b------a-ā-? K_ J__ l______ l_____ K- J-s l-b-r-t l-s-t- --------------------- Ko Jūs labprāt lasāt? 0
Идете ли радо на концерт? V-- J-s --b-rā----at-u- k-n--r--? V__ J__ l______ e___ u_ k________ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- k-n-e-t-? --------------------------------- Vai Jūs labprāt ejat uz koncertu? 0
Идете ли радо у позориште? V-- --- -a--rāt e-a- u----ātr-? V__ J__ l______ e___ u_ t______ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- t-ā-r-? ------------------------------- Vai Jūs labprāt ejat uz teātri? 0
Идете ли радо у оперу? V---Jūs--abp-āt-e-at -----e-u? V__ J__ l______ e___ u_ o_____ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- o-e-u- ------------------------------ Vai Jūs labprāt ejat uz operu? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?