Рјечник

sr У робној кући   »   no I butikken

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [femtito]

I butikken

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Sk-- -i -å-t-- --tik--n? Skal vi gå til butikken? S-a- v- g- t-l b-t-k-e-? ------------------------ Skal vi gå til butikken? 0
Ја морам обавити куповину. J-- -å-kj--e-noen-----. Jeg må kjøpe noen ting. J-g m- k-ø-e n-e- t-n-. ----------------------- Jeg må kjøpe noen ting. 0
Хоћу пуно тога да купим. Jeg --l--------mye. Jeg vil handle mye. J-g v-l h-n-l- m-e- ------------------- Jeg vil handle mye. 0
Где су канцеларијски артикли? H-o------on-o-a-ti---n-? Hvor er kontorartiklene? H-o- e- k-n-o-a-t-k-e-e- ------------------------ Hvor er kontorartiklene? 0
Требам коверте и папир за писма. J-g-tre---r-kon-o-u------g--r--p-pir. Jeg trenger konvolutter og brevpapir. J-g t-e-g-r k-n-o-u-t-r o- b-e-p-p-r- ------------------------------------- Jeg trenger konvolutter og brevpapir. 0
Требам хемијске оловке и фломастере. J---t-eng---k-le--nn-- -g --rg----f---. Jeg trenger kulepenner og fargestifter. J-g t-e-g-r k-l-p-n-e- o- f-r-e-t-f-e-. --------------------------------------- Jeg trenger kulepenner og fargestifter. 0
Где је намештај? Hvor -- -øb-ene? Hvor er møblene? H-o- e- m-b-e-e- ---------------- Hvor er møblene? 0
Требам ормар и комоду. J-g tr----r et-s----o- en kommo-e. Jeg trenger et skap og en kommode. J-g t-e-g-r e- s-a- o- e- k-m-o-e- ---------------------------------- Jeg trenger et skap og en kommode. 0
Требам писаћи сто и регал. Je- -re---r -t s-ri-eb-r-----e- -yl--. Jeg trenger et skrivebord og en hylle. J-g t-e-g-r e- s-r-v-b-r- o- e- h-l-e- -------------------------------------- Jeg trenger et skrivebord og en hylle. 0
Где су играчке? Hv-r-e- -ek-t----? Hvor er leketøyet? H-o- e- l-k-t-y-t- ------------------ Hvor er leketøyet? 0
Требам лутку и медведића. J-- tr---e--ei --k-- o- en-ba---. Jeg trenger ei dukke og en bamse. J-g t-e-g-r e- d-k-e o- e- b-m-e- --------------------------------- Jeg trenger ei dukke og en bamse. 0
Требам фудбалску лопту и шах. Je--tre--er e- -ot--l---g et -j-k---i--. Jeg trenger en fotball og et sjakkspill. J-g t-e-g-r e- f-t-a-l o- e- s-a-k-p-l-. ---------------------------------------- Jeg trenger en fotball og et sjakkspill. 0
Где је алат? H-or--r-ver-t----? Hvor er verktøyet? H-o- e- v-r-t-y-t- ------------------ Hvor er verktøyet? 0
Trebam čekić i kliješta. Je-----ng----n--am-er-og ei-tang. Jeg trenger en hammer og ei tang. J-g t-e-g-r e- h-m-e- o- e- t-n-. --------------------------------- Jeg trenger en hammer og ei tang. 0
Trebam bušilicu i odvijač. J-g ----g-r e---o- o- -- --r--rekk-r. Jeg trenger et bor og en skrutrekker. J-g t-e-g-r e- b-r o- e- s-r-t-e-k-r- ------------------------------------- Jeg trenger et bor og en skrutrekker. 0
Где је накит? Hv-r-e- sm-kk--e? Hvor er smykkene? H-o- e- s-y-k-n-? ----------------- Hvor er smykkene? 0
Требам огрлицу и наруквицу. J-- t-en--------al-kje-e--g-e---rmbån-. Jeg trenger en halskjede og et armbånd. J-g t-e-g-r e- h-l-k-e-e o- e- a-m-å-d- --------------------------------------- Jeg trenger en halskjede og et armbånd. 0
Требам прстен и наушнице. Jeg-----ger -----ng--g ---dobbe-. Jeg trenger en ring og øredobber. J-g t-e-g-r e- r-n- o- ø-e-o-b-r- --------------------------------- Jeg trenger en ring og øredobber. 0

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!