Рјечник

sr Куповина   »   no Handle

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [femtifire]

Handle

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ја желим купити поклон. J-g --l------ ----r--eng. J__ v__ k____ e_ p_______ J-g v-l k-ø-e e- p-e-e-g- ------------------------- Jeg vil kjøpe en preseng. 0
Али ништа превише скупо. Me- i--- -oe a-tfor d-rt. M__ i___ n__ a_____ d____ M-n i-k- n-e a-t-o- d-r-. ------------------------- Men ikke noe altfor dyrt. 0
Имате ли можда ташну? Kans--e -n---ske? K______ e_ v_____ K-n-k-e e- v-s-e- ----------------- Kanskje en veske? 0
Коју боју желите? H-il-e--------øn---r---? H______ f____ ø_____ d__ H-i-k-n f-r-e ø-s-e- d-? ------------------------ Hvilken farge ønsker du? 0
Црну, браон или белу? Sv-rt-----n---l-- h--t? S_____ b___ e____ h____ S-a-t- b-u- e-l-r h-i-? ----------------------- Svart, brun eller hvit? 0
Велику или малу? St----ll-r--i-e-? S___ e____ l_____ S-o- e-l-r l-t-n- ----------------- Stor eller liten? 0
Могу ли видети ову? Ka--je- f---e-p- de-ne? K__ j__ f_ s_ p_ d_____ K-n j-g f- s- p- d-n-e- ----------------------- Kan jeg få se på denne? 0
Је ли од коже? E- ------in-? E_ d__ s_____ E- d-t s-i-n- ------------- Er det skinn? 0
Или је од вештачког материјала? Elle- -r-de- -las--/--y-te--s-? E____ e_ d__ p____ / s_________ E-l-r e- d-t p-a-t / s-n-e-i-k- ------------------------------- Eller er det plast / syntetisk? 0
Наравно, од коже. S-inn,--el-f-l--l--. S_____ s____________ S-i-n- s-l-f-l-e-i-. -------------------- Skinn, selvfølgelig. 0
То је нарочито добар квалитет. De--e- --g-t go- kv--i-et. D__ e_ m____ g__ k________ D-t e- m-g-t g-d k-a-i-e-. -------------------------- Det er meget god kvalitet. 0
А ташна је заиста повољна. O- -enn- -es-------vi-k-l-g -imel--. O_ d____ v_____ e_ v_______ r_______ O- d-n-e v-s-e- e- v-r-e-i- r-m-l-g- ------------------------------------ Og denne vesken er virkelig rimelig. 0
Ова ми се допада. J-g-l-ke--den. J__ l____ d___ J-g l-k-r d-n- -------------- Jeg liker den. 0
Ову ћу узети. J-- -ar--en. J__ t__ d___ J-g t-r d-n- ------------ Jeg tar den. 0
Могу ли је евентуално заменити? Kan--e---u-i---s-by--- -e-? K__ j__ m_______ b____ d___ K-n j-g m-l-g-n- b-t-e d-n- --------------------------- Kan jeg muligens bytte den? 0
Подразумева се. S---f-l-----. S____________ S-l-f-l-e-i-. ------------- Selvfølgelig. 0
Запаковаћемо је као поклон. Vi-----p-k-- ----in- -o- ----e--. V_ k__ p____ d__ i__ s__ p_______ V- k-n p-k-e d-n i-n s-m p-e-e-g- --------------------------------- Vi kan pakke den inn som preseng. 0
Тамо преко је благајна. Der-b-rte--r k--sen. D__ b____ e_ k______ D-r b-r-e e- k-s-e-. -------------------- Der borte er kassen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.