Рјечник

sr Прошлост 3   »   no Fortid 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [åttitre]

Fortid 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
телефонирати r--ge r____ r-n-e ----- ringe 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. J-g-h-r rin--. J__ h__ r_____ J-g h-r r-n-t- -------------- Jeg har ringt. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. J-g -ar--i-gt--ele--ide-. J__ h__ r____ h___ t_____ J-g h-r r-n-t h-l- t-d-n- ------------------------- Jeg har ringt hele tiden. 0
питати s---re s_____ s-ø-r- ------ spørre 0
Ја сам питао / питала. J---h---s--r-. J__ h__ s_____ J-g h-r s-u-t- -------------- Jeg har spurt. 0
Ја сам увек питао / питала. Je- har-a-l--d-sp--t. J__ h__ a_____ s_____ J-g h-r a-l-i- s-u-t- --------------------- Jeg har alltid spurt. 0
испричати f---e--e f_______ f-r-e-l- -------- fortelle 0
Ја сам испричао / испричала. J-g -ar-f-rta---det. J__ h__ f______ d___ J-g h-r f-r-a-t d-t- -------------------- Jeg har fortalt det. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Jeg-ha- fo-t-lt----e hi--orien. J__ h__ f______ h___ h_________ J-g h-r f-r-a-t h-l- h-s-o-i-n- ------------------------------- Jeg har fortalt hele historien. 0
учити lær--/---se l___ / l___ l-r- / l-s- ----------- lære / lese 0
Ја сам учио / учила. Jeg-har-l----/ les-. J__ h__ l___ / l____ J-g h-r l-r- / l-s-. -------------------- Jeg har lært / lest. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Je---a- lært - l--t--e-- -v-----. J__ h__ l___ / l___ h___ k_______ J-g h-r l-r- / l-s- h-l- k-e-d-n- --------------------------------- Jeg har lært / lest hele kvelden. 0
радити j-b-e j____ j-b-e ----- jobbe 0
Ја сам радио / радила. J-g-h-- jo---t. J__ h__ j______ J-g h-r j-b-e-. --------------- Jeg har jobbet. 0
Ја сам радио / радила цели дан. J----ar jo-b-t --l--da-e-. J__ h__ j_____ h___ d_____ J-g h-r j-b-e- h-l- d-g-n- -------------------------- Jeg har jobbet hele dagen. 0
јести s---e s____ s-i-e ----- spise 0
Ја сам јео / јела. J------ s----. J__ h__ s_____ J-g h-r s-i-t- -------------- Jeg har spist. 0
Ја сам појео / појела сву храну. J-g -ar sp--t-op-. J__ h__ s____ o___ J-g h-r s-i-t o-p- ------------------ Jeg har spist opp. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.