Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   no Spørsmål – fortid 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [åttiseks]

Spørsmål – fortid 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Hvi------------ar--u -r--t? H______ s____ h__ d_ b_____ H-i-k-t s-i-s h-r d- b-u-t- --------------------------- Hvilket slips har du brukt? 0
Који ауто си купио / купила? Hv-lke- b----ar------øpt? H______ b__ h__ d_ k_____ H-i-k-n b-l h-r d- k-ø-t- ------------------------- Hvilken bil har du kjøpt? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Hv-lk-n-av-----r-d---bo-n-rt-p-? H______ a___ h__ d_ a_______ p__ H-i-k-n a-i- h-r d- a-o-n-r- p-? -------------------------------- Hvilken avis har du abonnert på? 0
Кога сте видели? H--m--------s--t? H___ h__ d_ s____ H-e- h-r d- s-t-? ----------------- Hvem har du sett? 0
Кога сте срели? Hv-- ------ ---f---? H___ h__ d_ t_______ H-e- h-r d- t-u-f-t- -------------------- Hvem har du truffet? 0
Кога сте препознали? Hvem -ar--- ----t igj-n? H___ h__ d_ k____ i_____ H-e- h-r d- k-e-t i-j-n- ------------------------ Hvem har du kjent igjen? 0
Када сте устали? Når-sto- du-o-p? N__ s___ d_ o___ N-r s-o- d- o-p- ---------------- Når stod du opp? 0
Када сте почели? N-r----yn-e-du? N__ b______ d__ N-r b-g-n-e d-? --------------- Når begynte du? 0
Када сте престали? Når sl----t --? N__ s______ d__ N-r s-u-t-t d-? --------------- Når sluttet du? 0
Зашто сте се пробудили? Hvorf-r-har-d--v---et? H______ h__ d_ v______ H-o-f-r h-r d- v-k-e-? ---------------------- Hvorfor har du våknet? 0
Зашто сте постали учитељ? H--r-o----r ----l-t--læ--r? H______ h__ d_ b____ l_____ H-o-f-r h-r d- b-i-t l-r-r- --------------------------- Hvorfor har du blitt lærer? 0
Зашто сте узели такси? H--r--- ha- -u-t-t- -----e? H______ h__ d_ t___ d______ H-o-f-r h-r d- t-t- d-o-j-? --------------------------- Hvorfor har du tatt drosje? 0
Одакле сте дошли? Hv-r -a--du-k---et --a? H___ h__ d_ k_____ f___ H-o- h-r d- k-m-e- f-a- ----------------------- Hvor har du kommet fra? 0
Где сте ишли? H--r h---du --t- h--? H___ h__ d_ g___ h___ H-o- h-r d- g-t- h-n- --------------------- Hvor har du gått hen? 0
Где сте били? H-or-h-- d----r-? H___ h__ d_ v____ H-o- h-r d- v-r-? ----------------- Hvor har du vært? 0
Коме си помогао / помогла? Hv-- --r -u------e-? H___ h__ d_ h_______ H-e- h-r d- h-u-p-t- -------------------- Hvem har du hjulpet? 0
Коме си писао / писала? Til h------- ---s-----t? T__ h___ h__ d_ s_______ T-l h-e- h-r d- s-r-v-t- ------------------------ Til hvem har du skrevet? 0
Коме си одговорио / одговорила? Hv-- -ar--------t? H___ h__ d_ s_____ H-e- h-r d- s-a-t- ------------------ Hvem har du svart? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...