Рјечник

sr Сати   »   no Klokkeslett

8 [осам]

Сати

Сати

8 [åtte]

Klokkeslett

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Извините! Unns-y--! U________ U-n-k-l-! --------- Unnskyld! 0
Молим Вас, колико је сати? H-- e---l----? H__ e_ k______ H-a e- k-o-k-? -------------- Hva er klokka? 0
Много хвала! T-se- -a--. T____ t____ T-s-n t-k-. ----------- Tusen takk. 0
Један је сат. Klo--a ---e--. K_____ e_ e___ K-o-k- e- e-t- -------------- Klokka er ett. 0
Два су сата. K-ok----r t-. K_____ e_ t__ K-o-k- e- t-. ------------- Klokka er to. 0
Три су сата. K-okk- ----r-. K_____ e_ t___ K-o-k- e- t-e- -------------- Klokka er tre. 0
Четири су сата. K-okka-e- ----. K_____ e_ f____ K-o-k- e- f-r-. --------------- Klokka er fire. 0
Пет је сати. Klo--a e- -em. K_____ e_ f___ K-o-k- e- f-m- -------------- Klokka er fem. 0
Шест је сати. Klo-ka----s-ks. K_____ e_ s____ K-o-k- e- s-k-. --------------- Klokka er seks. 0
Седам је сати. K---k---r --u. K_____ e_ s___ K-o-k- e- s-u- -------------- Klokka er sju. 0
Осам је сати. K--k-- er -t-e. K_____ e_ å____ K-o-k- e- å-t-. --------------- Klokka er åtte. 0
Девет је сати . K----a--- --. K_____ e_ n__ K-o-k- e- n-. ------------- Klokka er ni. 0
Десет је сати. K-o--a e- -i. K_____ e_ t__ K-o-k- e- t-. ------------- Klokka er ti. 0
Једанаест је сати. K-o-ka--- e-l-v-. K_____ e_ e______ K-o-k- e- e-l-v-. ----------------- Klokka er elleve. 0
Дванаест је сати. Kl---a-e- tolv. K_____ e_ t____ K-o-k- e- t-l-. --------------- Klokka er tolv. 0
Једна минута има шездесет секунди. Et mi--t---ar-s---ti s----d-r. E_ m_____ h__ s_____ s________ E- m-n-t- h-r s-k-t- s-k-n-e-. ------------------------------ Et minutt har seksti sekunder. 0
Један сат има шездесет минута. En t--------se--ti minu--e-. E_ t___ h__ s_____ m________ E- t-m- h-r s-k-t- m-n-t-e-. ---------------------------- En time har seksti minutter. 0
Један дан има двадесет и четири сата. En -a- h-r---u--i-e -im--. E_ d__ h__ t_______ t_____ E- d-g h-r t-u-f-r- t-m-r- -------------------------- En dag har tjuefire timer. 0

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...