Рјечник

sr нешто образложити 3   »   no begrunne noe 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [syttisju]

begrunne noe 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Зашто не једете торту? H-o-fo----iser-du---k--bl-----a? Hvorfor spiser du ikke bløtkaka? H-o-f-r s-i-e- d- i-k- b-ø-k-k-? -------------------------------- Hvorfor spiser du ikke bløtkaka? 0
Ја морам смршати. J-g m---l--k---e-. Jeg må slanke meg. J-g m- s-a-k- m-g- ------------------ Jeg må slanke meg. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Jeg --iser -----k-e for-i jeg må -l-n---meg. Jeg spiser den ikke fordi jeg må slanke meg. J-g s-i-e- d-n i-k- f-r-i j-g m- s-a-k- m-g- -------------------------------------------- Jeg spiser den ikke fordi jeg må slanke meg. 0
Зашто не пијете пиво? H--r--r --ikk-r ---i-ke øl? Hvorfor drikker du ikke øl? H-o-f-r d-i-k-r d- i-k- ø-? --------------------------- Hvorfor drikker du ikke øl? 0
Ја морам још возити. Je---å-k-ø--. Jeg må kjøre. J-g m- k-ø-e- ------------- Jeg må kjøre. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Je- d--k-er-(d-----kke f--di --- m----ør-. Jeg drikker (det) ikke fordi jeg må kjøre. J-g d-i-k-r (-e-) i-k- f-r-i j-g m- k-ø-e- ------------------------------------------ Jeg drikker (det) ikke fordi jeg må kjøre. 0
Зашто не пијеш кафу? H----or ----k-- -u --ke-ka-fe-? Hvorfor drikker du ikke kaffen? H-o-f-r d-i-k-r d- i-k- k-f-e-? ------------------------------- Hvorfor drikker du ikke kaffen? 0
Хладна је. D---er-k-l-. Den er kald. D-n e- k-l-. ------------ Den er kald. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. J-g-dri---r d-n--kk------i --- -r --l-. Jeg drikker den ikke fordi den er kald. J-g d-i-k-r d-n i-k- f-r-i d-n e- k-l-. --------------------------------------- Jeg drikker den ikke fordi den er kald. 0
Зашто не пијеш чај? H---f-r -r--ke--du--------e-? Hvorfor drikker du ikke teen? H-o-f-r d-i-k-r d- i-k- t-e-? ----------------------------- Hvorfor drikker du ikke teen? 0
Немам шећера. Je---a- -k-e-sukke-. Jeg har ikke sukker. J-g h-r i-k- s-k-e-. -------------------- Jeg har ikke sukker. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. J-g-dr-k--- d-n i-k--fordi -e- ikke -ar-s--k-r. Jeg drikker den ikke fordi jeg ikke har sukker. J-g d-i-k-r d-n i-k- f-r-i j-g i-k- h-r s-k-e-. ----------------------------------------------- Jeg drikker den ikke fordi jeg ikke har sukker. 0
Зашто не једете супу? H-o--o---p--er ---i--e--u-p--? Hvorfor spiser du ikke suppen? H-o-f-r s-i-e- d- i-k- s-p-e-? ------------------------------ Hvorfor spiser du ikke suppen? 0
Ја је нисам наручио / наручила. J----ar ik-- be---lt -en. Jeg har ikke bestilt den. J-g h-r i-k- b-s-i-t d-n- ------------------------- Jeg har ikke bestilt den. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. J-g-sp--e- d-n i-ke-f-r-i --g ikke-har besti----en. Jeg spiser den ikke fordi jeg ikke har bestilt den. J-g s-i-e- d-n i-k- f-r-i j-g i-k- h-r b-s-i-t d-n- --------------------------------------------------- Jeg spiser den ikke fordi jeg ikke har bestilt den. 0
Зашто не једете месо? Hv-rf-- spi--r-du ik-e--j---et? Hvorfor spiser du ikke kjøttet? H-o-f-r s-i-e- d- i-k- k-ø-t-t- ------------------------------- Hvorfor spiser du ikke kjøttet? 0
Ја сам вегетеријанац. J-g e- ve-e----a-er. Jeg er vegetarianer. J-g e- v-g-t-r-a-e-. -------------------- Jeg er vegetarianer. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Jeg---------e- ik-e-f-rdi--eg -r--e-----i----. Jeg spiser det ikke fordi jeg er vegetarianer. J-g s-i-e- d-t i-k- f-r-i j-g e- v-g-t-r-a-e-. ---------------------------------------------- Jeg spiser det ikke fordi jeg er vegetarianer. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…