Рјечник

sr Прилози   »   de Adverbien

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [hundert]

Adverbien

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
већ једном – још никада s---n einmal –----h-n-e s____ e_____ – n___ n__ s-h-n e-n-a- – n-c- n-e ----------------------- schon einmal – noch nie 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Si-----e sc-o- einma- in -erl---g-wes--? S___ S__ s____ e_____ i_ B_____ g_______ S-n- S-e s-h-n e-n-a- i- B-r-i- g-w-s-n- ---------------------------------------- Sind Sie schon einmal in Berlin gewesen? 0
Не, још никада. N-i-- n-c---ie. N____ n___ n___ N-i-, n-c- n-e- --------------- Nein, noch nie. 0
неко – нико jema-- - -i-m-nd j_____ – n______ j-m-n- – n-e-a-d ---------------- jemand – niemand 0
Познајете ли овде некога? Ken-en -i---i-r -e-a-d--n-? K_____ S__ h___ j__________ K-n-e- S-e h-e- j-m-n-(-n-? --------------------------- Kennen Sie hier jemand(en]? 0
Не, ја не познајем овде никога. Nein,--ch --n---h--------a-d(e--. N____ i__ k____ h___ n___________ N-i-, i-h k-n-e h-e- n-e-a-d-e-]- --------------------------------- Nein, ich kenne hier niemand(en]. 0
још – не више n-ch ----cht -e-r n___ – n____ m___ n-c- – n-c-t m-h- ----------------- noch – nicht mehr 0
Остајете ли још дуго овде? Ble-ben--ie-no-h--a-ge---e-? B______ S__ n___ l____ h____ B-e-b-n S-e n-c- l-n-e h-e-? ---------------------------- Bleiben Sie noch lange hier? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N------ch --eib-----ht--ehr-l-nge hi--. N____ i__ b_____ n____ m___ l____ h____ N-i-, i-h b-e-b- n-c-t m-h- l-n-e h-e-. --------------------------------------- Nein, ich bleibe nicht mehr lange hier. 0
још нешто – ништа више n--- e---s –------- mehr n___ e____ – n_____ m___ n-c- e-w-s – n-c-t- m-h- ------------------------ noch etwas – nichts mehr 0
Желите ли још нешто попити? Möc-te- Si---och e-w-s-t-i---n? M______ S__ n___ e____ t_______ M-c-t-n S-e n-c- e-w-s t-i-k-n- ------------------------------- Möchten Sie noch etwas trinken? 0
Не, ја не желим ништа више. N---, i-----ch-e -ich-s m-h-. N____ i__ m_____ n_____ m____ N-i-, i-h m-c-t- n-c-t- m-h-. ----------------------------- Nein, ich möchte nichts mehr. 0
већ нешто – још ништа sc-o---t--s-- no-- ---h-s s____ e____ – n___ n_____ s-h-n e-w-s – n-c- n-c-t- ------------------------- schon etwas – noch nichts 0
Јесте ли већ нешто јели? H--e- Sie schon-e-w-- g----s-n? H____ S__ s____ e____ g________ H-b-n S-e s-h-n e-w-s g-g-s-e-? ------------------------------- Haben Sie schon etwas gegessen? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Nein--ich -a------- n-c-t---e-esse-. N____ i__ h___ n___ n_____ g________ N-i-, i-h h-b- n-c- n-c-t- g-g-s-e-. ------------------------------------ Nein, ich habe noch nichts gegessen. 0
још неко – нико више no-h--emand-–--i-m-nd-m-hr n___ j_____ – n______ m___ n-c- j-m-n- – n-e-a-d m-h- -------------------------- noch jemand – niemand mehr 0
Жели ли још неко кафу? M-c--e---ch-je-a-- e--e-----f--? M_____ n___ j_____ e____ K______ M-c-t- n-c- j-m-n- e-n-n K-f-e-? -------------------------------- Möchte noch jemand einen Kaffee? 0
Не, нико више. N-in,-n----n---e-r. N____ n______ m____ N-i-, n-e-a-d m-h-. ------------------- Nein, niemand mehr. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.