Рјечник

sr Радити   »   de Arbeiten

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [fünfundfünfzig]

Arbeiten

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Шта сте по занимању? W-s--ache- -ie b--uf-i--? W__ m_____ S__ b_________ W-s m-c-e- S-e b-r-f-i-h- ------------------------- Was machen Sie beruflich? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-------n-is- A----v-n --ruf. M___ M___ i__ A___ v__ B_____ M-i- M-n- i-t A-z- v-n B-r-f- ----------------------------- Mein Mann ist Arzt von Beruf. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Ic--------e --l----s--l- -ra-k-n-ch-----r. I__ a______ h_______ a__ K________________ I-h a-b-i-e h-l-t-g- a-s K-a-k-n-c-w-s-e-. ------------------------------------------ Ich arbeite halbtags als Krankenschwester. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Ba-- -ek--m-n-wir Rente. B___ b_______ w__ R_____ B-l- b-k-m-e- w-r R-n-e- ------------------------ Bald bekommen wir Rente. 0
Али су порези високи. A-er-di--------n----d--o--. A___ d__ S______ s___ h____ A-e- d-e S-e-e-n s-n- h-c-. --------------------------- Aber die Steuern sind hoch. 0
И здравствено осигурање је високо. Un--di- Kra-kenver----e---g--s----c-. U__ d__ K__________________ i__ h____ U-d d-e K-a-k-n-e-s-c-e-u-g i-t h-c-. ------------------------------------- Und die Krankenversicherung ist hoch. 0
Шта желиш једном постати? W-s--i---t-d----n-----e-d--? W__ w_____ d_ e_____ w______ W-s w-l-s- d- e-n-a- w-r-e-? ---------------------------- Was willst du einmal werden? 0
Ја желим постати инжењер. I-h--öc-te-I--eni-u--we----. I__ m_____ I________ w______ I-h m-c-t- I-g-n-e-r w-r-e-. ---------------------------- Ich möchte Ingenieur werden. 0
Желим да студирам на универзитету. Ic---i----n--e- U--versi-ä- ------re-. I__ w___ a_ d__ U__________ s_________ I-h w-l- a- d-r U-i-e-s-t-t s-u-i-r-n- -------------------------------------- Ich will an der Universität studieren. 0
Ја сам приправник. Ic---in P---ti--nt. I__ b__ P__________ I-h b-n P-a-t-k-n-. ------------------- Ich bin Praktikant. 0
Ја не зарађујем много. Ich ve---e-e---ch- -iel. I__ v_______ n____ v____ I-h v-r-i-n- n-c-t v-e-. ------------------------ Ich verdiene nicht viel. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Ic---ach--ei--P-----ku- i- Au--a--. I__ m____ e__ P________ i_ A_______ I-h m-c-e e-n P-a-t-k-m i- A-s-a-d- ----------------------------------- Ich mache ein Praktikum im Ausland. 0
Ово је мој шеф. Das--------n Ch--. D__ i__ m___ C____ D-s i-t m-i- C-e-. ------------------ Das ist mein Chef. 0
Имам драге колеге. I-h-h-be n-t-- ---l-g-n. I__ h___ n____ K________ I-h h-b- n-t-e K-l-e-e-. ------------------------ Ich habe nette Kollegen. 0
У подне увек идемо у кантину. Mit---- g--e- --r --m-r----d-- Kantine. M______ g____ w__ i____ i_ d__ K_______ M-t-a-s g-h-n w-r i-m-r i- d-e K-n-i-e- --------------------------------------- Mittags gehen wir immer in die Kantine. 0
Ја тражим радно место. Ich---c---e--- S--l-e. I__ s____ e___ S______ I-h s-c-e e-n- S-e-l-. ---------------------- Ich suche eine Stelle. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ic---i- s-h---e-n J--- ---e-t-l--. I__ b__ s____ e__ J___ a__________ I-h b-n s-h-n e-n J-h- a-b-i-s-o-. ---------------------------------- Ich bin schon ein Jahr arbeitslos. 0
У овој земљи има превише незапослених. In--iesem L----gib- e- -u v-e-- Ar----s--se. I_ d_____ L___ g___ e_ z_ v____ A___________ I- d-e-e- L-n- g-b- e- z- v-e-e A-b-i-s-o-e- -------------------------------------------- In diesem Land gibt es zu viele Arbeitslose. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?