Рјечник

sr Сати   »   de Uhrzeiten

8 [осам]

Сати

Сати

8 [acht]

Uhrzeiten

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Извините! E--s-hu-di-en----! E____________ S___ E-t-c-u-d-g-n S-e- ------------------ Entschuldigen Sie! 0
Молим Вас, колико је сати? Wi- -----Uh--i-t --, -i-te? W__ v___ U__ i__ e__ b_____ W-e v-e- U-r i-t e-, b-t-e- --------------------------- Wie viel Uhr ist es, bitte? 0
Много хвала! Dan----i-lm-l-. D____ v________ D-n-e v-e-m-l-. --------------- Danke vielmals. 0
Један је сат. E---s--e-- Uhr. E_ i__ e__ U___ E- i-t e-n U-r- --------------- Es ist ein Uhr. 0
Два су сата. E- --t ---i -hr. E_ i__ z___ U___ E- i-t z-e- U-r- ---------------- Es ist zwei Uhr. 0
Три су сата. E- ----d-e---h-. E_ i__ d___ U___ E- i-t d-e- U-r- ---------------- Es ist drei Uhr. 0
Четири су сата. E----t -i-r U--. E_ i__ v___ U___ E- i-t v-e- U-r- ---------------- Es ist vier Uhr. 0
Пет је сати. Es i-t----- Uhr. E_ i__ f___ U___ E- i-t f-n- U-r- ---------------- Es ist fünf Uhr. 0
Шест је сати. Es i-- s-ch- U-r. E_ i__ s____ U___ E- i-t s-c-s U-r- ----------------- Es ist sechs Uhr. 0
Седам је сати. Es -s- ---b---U-r. E_ i__ s_____ U___ E- i-t s-e-e- U-r- ------------------ Es ist sieben Uhr. 0
Осам је сати. Es i-t-a--- -hr. E_ i__ a___ U___ E- i-t a-h- U-r- ---------------- Es ist acht Uhr. 0
Девет је сати . E--i-t-n--- Uh-. E_ i__ n___ U___ E- i-t n-u- U-r- ---------------- Es ist neun Uhr. 0
Десет је сати. Es-i-t-z--n--h-. E_ i__ z___ U___ E- i-t z-h- U-r- ---------------- Es ist zehn Uhr. 0
Једанаест је сати. Es--st --- --r. E_ i__ e__ U___ E- i-t e-f U-r- --------------- Es ist elf Uhr. 0
Дванаест је сати. E----t z-ö---U--. E_ i__ z____ U___ E- i-t z-ö-f U-r- ----------------- Es ist zwölf Uhr. 0
Једна минута има шездесет секунди. Eine M--u----a--se-------e--nd-n. E___ M_____ h__ s______ S________ E-n- M-n-t- h-t s-c-z-g S-k-n-e-. --------------------------------- Eine Minute hat sechzig Sekunden. 0
Један сат има шездесет минута. Ein- Stu-de h-t sech-ig-----te-. E___ S_____ h__ s______ M_______ E-n- S-u-d- h-t s-c-z-g M-n-t-n- -------------------------------- Eine Stunde hat sechzig Minuten. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Ein T----at--i---n--w----- -------. E__ T__ h__ v_____________ S_______ E-n T-g h-t v-e-u-d-w-n-i- S-u-d-n- ----------------------------------- Ein Tag hat vierundzwanzig Stunden. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...