Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   de Possessivpronomen 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [siebenundsechzig]

Possessivpronomen 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
наочале die -r-lle d__ B_____ d-e B-i-l- ---------- die Brille 0
Он је заборавио своје наочале. Er--a- se-ne-B------------se-. E_ h__ s____ B_____ v_________ E- h-t s-i-e B-i-l- v-r-e-s-n- ------------------------------ Er hat seine Brille vergessen. 0
Ма где су му наочале? W- hat-e----n- se-n- ------? W_ h__ e_ d___ s____ B______ W- h-t e- d-n- s-i-e B-i-l-? ---------------------------- Wo hat er denn seine Brille? 0
сат d-e U-r d__ U__ d-e U-r ------- die Uhr 0
Његов сат је покварен. Se-ne--hr---t--aputt. S____ U__ i__ k______ S-i-e U-r i-t k-p-t-. --------------------- Seine Uhr ist kaputt. 0
Сат виси на зиду. Die--hr-h------n-------nd. D__ U__ h____ a_ d__ W____ D-e U-r h-n-t a- d-r W-n-. -------------------------- Die Uhr hängt an der Wand. 0
пасош de- Pa-s d__ P___ d-r P-s- -------- der Pass 0
Он је изгубио свој пасош. Er--at-seinen -a-s---rlo--n. E_ h__ s_____ P___ v________ E- h-t s-i-e- P-s- v-r-o-e-. ---------------------------- Er hat seinen Pass verloren. 0
Где је онда његов пасош? Wo---- -- den- sei--n P--s? W_ h__ e_ d___ s_____ P____ W- h-t e- d-n- s-i-e- P-s-? --------------------------- Wo hat er denn seinen Pass? 0
они – њихов / њихова / њихово si--–--hr s__ – i__ s-e – i-r --------- sie – ihr 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. D-e-K-n-er -ön-e- ih-e E--e-- n---- --n-e-. D__ K_____ k_____ i___ E_____ n____ f______ D-e K-n-e- k-n-e- i-r- E-t-r- n-c-t f-n-e-. ------------------------------------------- Die Kinder können ihre Eltern nicht finden. 0
Али ето долазе њихови родитељи! A--- d---o-men -a-i--e E--e--! A___ d_ k_____ j_ i___ E______ A-e- d- k-m-e- j- i-r- E-t-r-! ------------------------------ Aber da kommen ja ihre Eltern! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Sie-–--hr S__ – I__ S-e – I-r --------- Sie – Ihr 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Wie---r-Ih----ei-e----rr -----r? W__ w__ I___ R_____ H___ M______ W-e w-r I-r- R-i-e- H-r- M-l-e-? -------------------------------- Wie war Ihre Reise, Herr Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Wo--s- ---e --a-,-H-rr-M-l-e-? W_ i__ I___ F____ H___ M______ W- i-t I-r- F-a-, H-r- M-l-e-? ------------------------------ Wo ist Ihre Frau, Herr Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше S-e-- --r S__ – I__ S-e – I-r --------- Sie – Ihr 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? W-- w-r-I--- ------ F-a- S-h---t? W__ w__ I___ R_____ F___ S_______ W-e w-r I-r- R-i-e- F-a- S-h-i-t- --------------------------------- Wie war Ihre Reise, Frau Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? W--i---I-- Ma-n--------c-m-dt? W_ i__ I__ M____ F___ S_______ W- i-t I-r M-n-, F-a- S-h-i-t- ------------------------------ Wo ist Ihr Mann, Frau Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!