Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   de Possessivpronomen 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [siebenundsechzig]

Possessivpronomen 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
наочале die B----e die Brille d-e B-i-l- ---------- die Brille 0
Он је заборавио своје наочале. E- -a- s--n- B-i-----------en. Er hat seine Brille vergessen. E- h-t s-i-e B-i-l- v-r-e-s-n- ------------------------------ Er hat seine Brille vergessen. 0
Ма где су му наочале? Wo -at e---en----in- B-il--? Wo hat er denn seine Brille? W- h-t e- d-n- s-i-e B-i-l-? ---------------------------- Wo hat er denn seine Brille? 0
сат di--U-r die Uhr d-e U-r ------- die Uhr 0
Његов сат је покварен. Sei-e--hr-i-t-ka--t-. Seine Uhr ist kaputt. S-i-e U-r i-t k-p-t-. --------------------- Seine Uhr ist kaputt. 0
Сат виси на зиду. Die-Uhr-h---t-an de- W--d. Die Uhr hängt an der Wand. D-e U-r h-n-t a- d-r W-n-. -------------------------- Die Uhr hängt an der Wand. 0
пасош der ---s der Pass d-r P-s- -------- der Pass 0
Он је изгубио свој пасош. E--h-t -ei--n -a-s ----o---. Er hat seinen Pass verloren. E- h-t s-i-e- P-s- v-r-o-e-. ---------------------------- Er hat seinen Pass verloren. 0
Где је онда његов пасош? Wo --t e- -e-- --in-n--a-s? Wo hat er denn seinen Pass? W- h-t e- d-n- s-i-e- P-s-? --------------------------- Wo hat er denn seinen Pass? 0
они – њихов / њихова / њихово sie---ihr sie – ihr s-e – i-r --------- sie – ihr 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Die--i-der-k----n-i----E--e-- ----t --nd-n. Die Kinder können ihre Eltern nicht finden. D-e K-n-e- k-n-e- i-r- E-t-r- n-c-t f-n-e-. ------------------------------------------- Die Kinder können ihre Eltern nicht finden. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Aber-d- k---en -a----e -lte-n! Aber da kommen ja ihre Eltern! A-e- d- k-m-e- j- i-r- E-t-r-! ------------------------------ Aber da kommen ja ihre Eltern! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше S-- - --r Sie – Ihr S-e – I-r --------- Sie – Ihr 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? W---wa- Ih-- -e-se,-He-- Mül--r? Wie war Ihre Reise, Herr Müller? W-e w-r I-r- R-i-e- H-r- M-l-e-? -------------------------------- Wie war Ihre Reise, Herr Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? W----- ---e Fr----H--r-Mülle-? Wo ist Ihre Frau, Herr Müller? W- i-t I-r- F-a-, H-r- M-l-e-? ------------------------------ Wo ist Ihre Frau, Herr Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Sie-– -hr Sie – Ihr S-e – I-r --------- Sie – Ihr 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Wi--war-I-re -e--e- ------c---d-? Wie war Ihre Reise, Frau Schmidt? W-e w-r I-r- R-i-e- F-a- S-h-i-t- --------------------------------- Wie war Ihre Reise, Frau Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Wo i---Ihr Ma-n--Fr-u -chm-d-? Wo ist Ihr Mann, Frau Schmidt? W- i-t I-r M-n-, F-a- S-h-i-t- ------------------------------ Wo ist Ihr Mann, Frau Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!