Рјечник

sr Трговине   »   lv Veikali

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [piecdesmit trīs]

Veikali

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. M-s-me--ē-a- s-o-t- p-----ve---lu. Mēs meklējam sporta preču veikalu. M-s m-k-ē-a- s-o-t- p-e-u v-i-a-u- ---------------------------------- Mēs meklējam sporta preču veikalu. 0
Ми тражимо месницу. Mē- --k-ēj-m-ga-as----kalu. Mēs meklējam gaļas veikalu. M-s m-k-ē-a- g-ļ-s v-i-a-u- --------------------------- Mēs meklējam gaļas veikalu. 0
Ми тражимо апотеку. M-s mek--j-m-ap--e--. Mēs meklējam aptieku. M-s m-k-ē-a- a-t-e-u- --------------------- Mēs meklējam aptieku. 0
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. M-s-v------s--op-rk--f----l-----. Mēs vēlamies nopirkt futbolbumbu. M-s v-l-m-e- n-p-r-t f-t-o-b-m-u- --------------------------------- Mēs vēlamies nopirkt futbolbumbu. 0
Наиме, желимо купити саламу. Mēs -ēl---e- n-pi-k- ------. Mēs vēlamies nopirkt salami. M-s v-l-m-e- n-p-r-t s-l-m-. ---------------------------- Mēs vēlamies nopirkt salami. 0
Наиме, желимо купити лекове. M---vēl-mie------r---m-d---mentus. Mēs vēlamies nopirkt medikamentus. M-s v-l-m-e- n-p-r-t m-d-k-m-n-u-. ---------------------------------- Mēs vēlamies nopirkt medikamentus. 0
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. Mē--m--l-ja----o--a preču-ve-k--u,---i--op--ktu fu----b-m--. Mēs meklējam sporta preču veikalu, lai nopirktu futbolbumbu. M-s m-k-ē-a- s-o-t- p-e-u v-i-a-u- l-i n-p-r-t- f-t-o-b-m-u- ------------------------------------------------------------ Mēs meklējam sporta preču veikalu, lai nopirktu futbolbumbu. 0
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. Mēs -e--ē-a--g-ļ-----ika-u---a- --pi------al-mi. Mēs meklējam gaļas veikalu, lai nopirktu salami. M-s m-k-ē-a- g-ļ-s v-i-a-u- l-i n-p-r-t- s-l-m-. ------------------------------------------------ Mēs meklējam gaļas veikalu, lai nopirktu salami. 0
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. Mē- -e---j-m -p------ l-i -op-rktu-med-kam---us. Mēs meklējam aptieku, lai nopirktu medikamentus. M-s m-k-ē-a- a-t-e-u- l-i n-p-r-t- m-d-k-m-n-u-. ------------------------------------------------ Mēs meklējam aptieku, lai nopirktu medikamentus. 0
Ја тражим златарa. E- -e---ju---velier-. Es meklēju juvelieri. E- m-k-ē-u j-v-l-e-i- --------------------- Es meklēju juvelieri. 0
Ја тражим фото радњу. Es me-l--u-fo-o---č- --ika-u. Es meklēju fotopreču veikalu. E- m-k-ē-u f-t-p-e-u v-i-a-u- ----------------------------- Es meklēju fotopreču veikalu. 0
Ја тражим посластичарницу. E- ----ēj- -o---t-reju. Es meklēju konditoreju. E- m-k-ē-u k-n-i-o-e-u- ----------------------- Es meklēju konditoreju. 0
Наиме, намеравам купити прстен. Man ir---dom---op--k--g--dzenu. Man ir padomā nopirkt gredzenu. M-n i- p-d-m- n-p-r-t g-e-z-n-. ------------------------------- Man ir padomā nopirkt gredzenu. 0
Наиме, намеравам купити филм. M-- i---ad-mā ------t-----i-u. Man ir padomā nopirkt filmiņu. M-n i- p-d-m- n-p-r-t f-l-i-u- ------------------------------ Man ir padomā nopirkt filmiņu. 0
Наиме, намеравам купити торту. M-n-i-----o-ā-no----t-t--t-. Man ir padomā nopirkt torti. M-n i- p-d-m- n-p-r-t t-r-i- ---------------------------- Man ir padomā nopirkt torti. 0
Ја тражим златарa да купим прстен. Es ---lēju-j--el--r--s-rādājumu-ve----u,-lai-nop-rk-u---edz--u. Es meklēju juvelierizstrādājumu veikalu, lai nopirktu gredzenu. E- m-k-ē-u j-v-l-e-i-s-r-d-j-m- v-i-a-u- l-i n-p-r-t- g-e-z-n-. --------------------------------------------------------------- Es meklēju juvelierizstrādājumu veikalu, lai nopirktu gredzenu. 0
Ја тражим фото радњу да купим филм. Es m-kl-j- fo-opre-- ----a--- --i -o-irktu f------. Es meklēju fotopreču veikalu, lai nopirktu filmiņu. E- m-k-ē-u f-t-p-e-u v-i-a-u- l-i n-p-r-t- f-l-i-u- --------------------------------------------------- Es meklēju fotopreču veikalu, lai nopirktu filmiņu. 0
Ја тражим посластичарницу да купим торту. E- -ekl-j- k----t-----, lai--o-irkt--to-t-. Es meklēju konditoreju, lai nopirktu torti. E- m-k-ē-u k-n-i-o-e-u- l-i n-p-r-t- t-r-i- ------------------------------------------- Es meklēju konditoreju, lai nopirktu torti. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!