Рјечник

sr Постављати питања 1   »   lv Uzdot jautājumus 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [sešdesmit divi]

Uzdot jautājumus 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
учити m--īt--s m_______ m-c-t-e- -------- mācīties 0
Уче ли ученици много? V-- s------ -āc-s -----? V__ s______ m____ d_____ V-i s-o-ē-i m-c-s d-u-z- ------------------------ Vai skolēni mācās daudz? 0
Не, они уче мало. N-, viņ--mācās ma-. N__ v___ m____ m___ N-, v-ņ- m-c-s m-z- ------------------- Nē, viņi mācās maz. 0
питати jaut-t j_____ j-u-ā- ------ jautāt 0
Питате ли често учитеља? Va---ū- bi-ž- -au--ja- -------j--? V__ J__ b____ j_______ s__________ V-i J-s b-e-i j-u-ā-a- s-o-o-ā-a-? ---------------------------------- Vai Jūs bieži jautājat skolotājam? 0
Не, не питам га често. Nē---- vi-am---ja-t---------. N__ e_ v____ n________ b_____ N-, e- v-ņ-m n-j-u-ā-u b-e-i- ----------------------------- Nē, es viņam nejautāju bieži. 0
одговорити atb---ēt a_______ a-b-l-ē- -------- atbildēt 0
Одговорите, молим Вас. A-----i--,-lūdz-! A_________ l_____ A-b-l-i-t- l-d-u- ----------------- Atbildiet, lūdzu! 0
Ја одговарам. Es-a--i--u. E_ a_______ E- a-b-l-u- ----------- Es atbildu. 0
радити str---t s______ s-r-d-t ------- strādāt 0
Ради ли он управо? Va- v-ņ--p----ik --rā--? V__ v___ p______ s______ V-i v-ņ- p-š-a-k s-r-d-? ------------------------ Vai viņš pašlaik strādā? 0
Да, управо ради. Jā- --ņš -a-la-- --rādā. J__ v___ p______ s______ J-, v-ņ- p-š-a-k s-r-d-. ------------------------ Jā, viņš pašlaik strādā. 0
долазити nā-t n___ n-k- ---- nākt 0
Долазите ли Ви? V---J-s ---sie-? V__ J__ n_______ V-i J-s n-k-i-t- ---------------- Vai Jūs nāksiet? 0
Да, долазимо одмах. J-, mē---ū--t nāks-m. J__ m__ t____ n______ J-, m-s t-l-t n-k-i-. --------------------- Jā, mēs tūlīt nāksim. 0
становати dzī-ot d_____ d-ī-o- ------ dzīvot 0
Станујете ли у Берлину? Va--J-- d----j-------īn-? V__ J__ d_______ B_______ V-i J-s d-ī-o-a- B-r-ī-ē- ------------------------- Vai Jūs dzīvojat Berlīnē? 0
Да, ја станујем у Берлину. J-,-es d---o-u-----īn-. J__ e_ d______ B_______ J-, e- d-ī-o-u B-r-ī-ē- ----------------------- Jā, es dzīvoju Berlīnē. 0

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!