Рјечник

sr Везници 2   »   lv Saikļi 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [deviņdesmit pieci]

Saikļi 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Од када она не ради више? Kopš-k-r- la-ka-vi-------s--e-t---ā? K___ k___ l____ v___ v____ n________ K-p- k-r- l-i-a v-ņ- v-i-s n-s-r-d-? ------------------------------------ Kopš kura laika viņa vairs nestrādā? 0
Од њене удаје? K--- ir----cē--sies? K___ i_ p___________ K-p- i- p-e-ē-u-i-s- -------------------- Kopš ir precējusies? 0
Да, она не ради више од када се удала. Jā- viņ- -a-----est-ādā- ko-š-ir-p-e-ēj---e-. J__ v___ v____ n________ k___ i_ p___________ J-, v-ņ- v-i-s n-s-r-d-, k-p- i- p-e-ē-u-i-s- --------------------------------------------- Jā, viņa vairs nestrādā, kopš ir precējusies. 0
Од када се удала, она не ради више. K-pš--i-a-ir--r-c-jusies--vi-a v--r- ----rādā. K___ v___ i_ p___________ v___ v____ n________ K-p- v-ņ- i- p-e-ē-u-i-s- v-ņ- v-i-s n-s-r-d-. ---------------------------------------------- Kopš viņa ir precējusies, viņa vairs nestrādā. 0
Од када се они познају, срећни су. Kopš-------a---t--i--s-ot-u, v--i i--l-i-ī--. K___ v___ p_____ v____ o____ v___ i_ l_______ K-p- v-ņ- p-z-s- v-e-s o-r-, v-ņ- i- l-i-ī-i- --------------------------------------------- Kopš viņi pazīst viens otru, viņi ir laimīgi. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Kop------em--- bē-ni, v--- ---i-k--- -u- -zi--. K___ v_____ i_ b_____ v___ r___ k___ k__ i_____ K-p- v-ņ-e- i- b-r-i- v-ņ- r-t- k-u- k-r i-i-t- ----------------------------------------------- Kopš viņiem ir bērni, viņi reti kaut kur iziet. 0
Када ће она телефонирати? Kad v-ņa-ru-- p- t-l-f-n-? K__ v___ r___ p_ t________ K-d v-ņ- r-n- p- t-l-f-n-? -------------------------- Kad viņa runā pa telefonu? 0
За време вожње? B-a--iena-laik-? B________ l_____ B-a-c-e-a l-i-ā- ---------------- Brauciena laikā? 0
Да, док вози ауто. J-, -ad-viņ--br-u- a--ma--n-. J__ k__ v___ b____ a_ m______ J-, k-d v-ņ- b-a-c a- m-š-n-. ----------------------------- Jā, kad viņa brauc ar mašīnu. 0
Она телефонира док вози ауто. V-ņa--u-ā-p----l--o-u,-k-d-bra---a---aš-nu. V___ r___ p_ t________ k__ b____ a_ m______ V-ņ- r-n- p- t-l-f-n-, k-d b-a-c a- m-š-n-. ------------------------------------------- Viņa runā pa telefonu, kad brauc ar mašīnu. 0
Она гледа телевизију док пегла. Viņa-sk-t-- t--e-i-o-u- -a-----d---. V___ s_____ t__________ k__ g_______ V-ņ- s-a-ā- t-l-v-z-r-, k-d g-u-i-a- ------------------------------------ Viņa skatās televizoru, kad gludina. 0
Она слуша музику док ради задатке. V--a klau-ās -ūzik-,-k-d-p--da -z----m--. V___ k______ m______ k__ p____ u_________ V-ņ- k-a-s-s m-z-k-, k-d p-l-a u-d-v-m-s- ----------------------------------------- Viņa klausās mūziku, kad pilda uzdevumus. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Es--eko-----d-u,-j- man --- b-----. E_ n___ n_______ j_ m__ n__ b______ E- n-k- n-r-d-u- j- m-n n-v b-i-ļ-. ----------------------------------- Es neko neredzu, ja man nav briļļu. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Es-nek--ne---r-tu, ----ūzi-- -- -ik sk-ļa. E_ n___ n_________ j_ m_____ i_ t__ s_____ E- n-k- n-s-p-o-u- j- m-z-k- i- t-k s-a-a- ------------------------------------------ Es neko nesaprotu, ja mūzika ir tik skaļa. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Es--e-o n-s-o-u--ja-ma--i- -e--a-. E_ n___ n_______ j_ m__ i_ i______ E- n-k- n-s-o-u- j- m-n i- i-s-a-. ---------------------------------- Es neko nesaožu, ja man ir iesnas. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. M-s--em-im ta----et--, ----ī- lietu-. M__ ņ_____ t__________ j_ l__ l______ M-s ņ-m-i- t-k-o-e-r-, j- l-s l-e-u-. ------------------------------------- Mēs ņemsim taksometru, ja līs lietus. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. Mēs----e-os---pasau-i--ja---i-ēs-- lo---i--. M__ a________ p_______ j_ l_______ l________ M-s a-c-ļ-s-m p-s-u-i- j- l-i-ē-i- l-t-r-j-. -------------------------------------------- Mēs apceļosim pasauli, ja laimēsim loterijā. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. M-s--āk-------, ------- d-ī---ebū-----t. M__ s_____ ē___ j_ v___ d___ n____ k____ M-s s-k-i- ē-t- j- v-ņ- d-ī- n-b-s k-ā-. ---------------------------------------- Mēs sāksim ēst, ja viņa drīz nebūs klāt. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.